Na prvi pogled objava Bele kuće deluje kao slagalica – četiri isečka, razaznaje se američki predsednik i mapa na kojoj je ucrtan Grenland. Ali, čim se uđe u objavu, sve se poravna, fragmenti se slože, a poruka postaje kristalno jasna: Grenland je u fokusu.
Predsednik stoji okrenut ka prozoru Ovalnog kabineta, a iza stakla ne pejzaž, ne horizont – već mapa. Tačno centrirana. Tačno tamo gde pada pogled. Vizuelna poruka je jednostavna i nimalo slučajna: Grenland se više ne posmatra kao daleka teritorija, već kao strateški prostor koji ulazi u samo dvorište Bele kuće.
Poruka "Kliknite da biste pratili razvoj situacije" ne poziva samo na praćenje vesti, već na navikavanje javnosti da Grenland gleda kao nešto što je već u američkom dometu. Ono što je spolja delovalo kao konfuzan kadar, iznutra se pretvara u precizno komponovanu sliku moći, interesa, ambicija.
Ova Objava Bele kuće nije dugo ostala u okvirima zvanične komunikacije – internet ju je vrlo brzo preuzeo i razmontirao. U komentarima na Iksu stigle su nove verzije onoga što predsednik posmatra kroz prozor Ovalnog kabineta. Umesto Grenlanda, pojavile su se fotografije i kratki snimci požara – simbola sveta koji gori dok se "situacija prati".
Sledeća varijacija na temu je prizor na planinu burgera. Ova poruka nije samo podsmeh američkoj kulturi brze hrane, već cinična aluzija na američke interese i banalizacija geopolitike. Burger u prozoru Bele kuće je simbol Amerike koja svet posmatra kroz logiku tržišta. U toj verziji teritorije su porcije, resursi začini, a geopolitika – dnevni jelovnik.
Među brojnim dosetkama koje su se pojavile u komentarima, jedan mem je odudarao po težini poruke. Kada su korisnici Iksa, umesto Grenlanda, u prozore Ovalnog kabineta "ubacili" osuđivanog seksualnog predatora Džefrija Epstina, šala je prestala da bude igra ironije i postala otvorena optužba. Taj kadar ne govori o geopolitici, već o selektivnoj pažnji moći. Poruka je jednostavna i neprijatna: najveći skandali američke elite nisu stvari neznanja, već izbora. Država koja satelitima nadzire Arktik, nadgleda situaciju širom sveta, godinama nije bila u stanju, ili nije želela, da do kraja rasvetli jedan od najdubljih slučajeva sistemske kompromitacije moći.
Internet je, po svom starom, dobrom običaju uradio ono što zvanična politika ne voli: pretvorio je jednu strateški osmišljenu sliku u ogledalo koje pokazuje selektivnu prirodu moći.