Svet
Briselski list otkrio plan "iranskog princa" Reze Pahlavija za povratak na vlast
Sin poslednjeg šaha već godinu dana radi na rušenju Islamske republike u Teheranu, navodi "Politiko"
Reza Pahlavi, sin istoimenog poslednjeg šaha Irana, već godinu dana iz Londona planira povratak na vlast, piše "Politiko" i navodi detalje njegove strategije iznete u toku tri intervjua.
Masovne demonstracije u Iranu, koje su počele krajem decembra — navodno zbog visokih cena — brzo su se pretvorile u pozive "da se šah vrati", što nije ni slučajno ni spontano. Pahlavi, kojeg je islamska revolucija 1979. zatekla kao studenta u SAD, već duže vreme radi na "promeni režima" u Teheranu.
"Ljudi su već na ulicama, bez bilo čije pomoći. Ekonomska situacija je takva da valuta devalvira, nema plata, narod ne može da priušti kilo krompira a kamoli meso. Sad nam je potrebno da se protesti nastave", izjavio je princ u egzilu za "Politiko" još u februaru 2025.
Prošle sedmice, kada su se protesti rasplamsali, Pahlavi je pojačao objave na društvenim mrežama, pozivajući narod na ulice. Snimci iz Irana, koji su se pojavili uprkos blokadi interneta, pokazuju neke od demonstranata sa zastavama stare monarhije i skandiranje "džavid šah" ("večiti kralj"), navodi list kao dokaz da Pahlavi ima uticaja među demonstrantima.
Upravo je Pahlavi tražio novac iz inostranstva za podršku generalnom štrajku i dopremanje dodatnih sistema "Starlink" u Iran, kako bi se zaobišla državna zabrana interneta i omogućilo demonstrantima da organizuju akcije.
Apel preletačima
Pahlavijev recept za zbacivanje Islamske republike oslanja se na raspad SSSR-a. Ključ za uspeh, kaže on, je da na stranu pobunjenika "prebegne što više" vladajuće elite.
"Ne verujem da će ikada postojati uspešan pokret građanske neposlušnosti bez makar prećutne saradnje vojske, ili bar njenog nemešanja", rekao je prošlog februara.
Po njegovim rečima, komanda Korpusa islamske revolucionarne garde (KIRG) ogrezla je u korupciji i ostaće lojalna vrhovnom vođi ajatolahu Ali Hamneiju, ali većina njihovih podređenih jedva sastavlja kraj s krajem.
"Mnogi ne mogu da plate stanarinu i moraju da rade drugi posao posle smene. U nekom trenutku moraće da shvate da na ulicama protiv režima protestuju njihova deca, i da će im narediti da na tu decu pucaju. Koliko dugo će to biti održivo" pitao se Pahlavi.
Pahlavi je potencijalnim "preletačima" ponudio amnestiju posle revolucije i veli da većina sadašnjih državnih službenika treba da ostane na funkciji u novoj vlasti, kako bi se izbegao haos poput Iraka posle američke invazije 2003.
Još u junu je Pahlavi objavio da je otvorio bezbedan portal za "preletače" gde mogu da se registruju, nudeći im amnestiju u zamenu za podršku ustanku. U julu je rekao "Politiku" da je portal imao skoro 50.000 registracija. Sad više ne želi da precizira brojke, ali tvrdi da je reč o "velikom broju" potencijalnih saradnika.
Tranzicija u demokratiju
U junu prošle godine, tokom "dvanaestodnevnog rata" Irana i Izraela, Pahlavi je objavio da je spreman da predvodi "tranziciju" Islamske republike u sekularnu demokratiju.
"Kad režim kolabira, moramo što pre da formiramo prelaznu vlast", rekao je tada "Politiku" i predložio ustavnu skupštinu, čije rezultate bi potom overio referendum. Dan posle referenduma, kako je rekao, njegov zadatak u životu bio bi ispunjen.
Upitan da li zagovara povratak monarhije, Reza Pahlavi je izjavio da "na stolu treba da bude demokratska opcija".
"Neću ja o tome da odlučujem. Moja uloga je da niko ne ostane nesaslušan. Da svako ima priliku da predstavi svoj argument, republikanac ili monarhista, levičar ili desničar ili centrista", rekao je princ u junu.
Ne isključuje, kaže, mogućnost obnove monarhije sa demokratski izabranim premijerom.
Pahlavijeva vizija demokratije počiva na tri principa: teritorijalni integritet Irana, sekularna demokratija koja odvaja veru od vlasti, i "zakoni koji uključuju sve principe ljudskih prava". Ovo poslednje, potvrdio je, značilo bi jednaka prava svih građana, bez obzira na veru ili seksualnu orijentaciju.
Podrška iz inostranstva
Pahlavi već godinu dana obilazi zapadne prestonice i sastaje se sa političkim vođama, bankarima, finansijerima i investitorima, kojima Iran predstavlja kao devičansku teritoriju kada je reč o stranim investicijama.
Pritom insistira da ne želi da SAD ili Izrael direktnim uplitanjem ruše Hamneija i njegovu vlast, već da režim može da sruši samo kombinacija narodnog nezadovoljstva i pritiska iznutra.
Ipak, Pahlavi ne krije da su ključni faktor u celoj priči — Amerikanci. Državnog sekretara Marka Rubija smatra najpametnijim šefom Stejt departmenta od 1979, bar kada je reč o Iranu, dok se predsedniku Donaldu Trampu obratio zahvalnicom što je "Irancima dao snagu da se bore za slobodu" i pozvao ga da im pomogne da "učine Iran ponovo velikim"!
Kako napominje "Politiko", nije izvesno da li će Pahlavi uspeti da obori Hamneija putem uličnih protesta, a kamoli da se vrati na vlast. Međutim, čak i iranski antimonarhisti priznaju da je on trenutno jedina ličnost koja bi mogla da predvodi tranziciju.
Ako bi mu pošlo za rukom da Islamsku republiku zameni "prozapadnom demokratijom", zaključuje list, to bi imalo važne geopolitičke posledice, od Gaze do Jemena i od Ukrajine do globalnog tržišta nafte.
Live
