Još jedna ratna operacija američke "imperije": Obojenom revolucijom protiv Irana

Mladi Iranci ne pamte doba kada je Iranom vladao šah Muhamed Reza Pahlavi. Šahov režim je, piše slavni francuski advokat Režis de Kastelno na sajtu "Vu du droa", bio najkrvoločniji mogući režim, koji je svom stanovništvu nametnuo najgrublju represiju.

U to vreme, koje je obeležio Hladni rat, dekolonizacija i imperijalistička brutalnost, dodaje De Kastelno, postojale su svirepe diktature u  gotovo svakom kutku sveta. Latinska Amerika bila je podvrgnuta krvavim satrapijama, Južnom Afrikom je vladao aparthejd, a u Evropi to je bilo vreme fašističkih režima u Španiji, Grčkoj, Portugalu...

Zločini su tada bili gotovo rutinska pojava. Baš kao i danas.

Protesti u Iranu: Na američkom meniju vazdušni, ali i sajber napad

Pa ipak, režim Pahlavija, tvrdi francuski advokat, po mnogo čemu se izdvajao. Pahlavi je svoju vladavinu zasnivao na Savaku, svojoj političkoj policiji, čiji način rada se može opisati jedino kao najgore varvarstvo.

Usledila je revolucija koja je svrgnula šaha i uspostavila novi režim, zasnovan na mržnji prema Zapadu i, posebno, prema SAD, koje su bile odgovorne za nesreće zemlje. Mlađe generacije se, nažalost, toga ne sećaju.

Sada je međutim kristalno jasno, dodaje De Kastelno, da svedočimo novoj zapadnoj operaciji destabilizacije, usmerenoj na "promenu režima" u Teheranu, čiji je krajnji cilj da se ova zemlja i njeni resursi stave na milost i nemilost Izraela i SAD.

Odnosno, to je jasno svima izuzev plaćenika i "korisnih budala" Zapada.

Iranci su za Amerikance bili manje vredni od psa

Petog decembra 1978. u Iranu izbio je talas protesta koga su podstakle islamske verske vođe protiv šahovog režima. Zbog masovnih štrajkova radnika, koji su se ubrzo proširili celom zemljom, proizvodnja nafte svedena je na polovinu. Ovi događaji smatraju se stvarnim početkom Islamske revolucije.

Znaci oluje bili su vidljivi mnogo pre toga. Možda nije preterano uporediti Islamsku revoluciju u Iranu sa Francuskom iz 1789, ili Ruskom revolucijom iz 1917. godine. Islamska revolucija je iz korena promenila geopolitičke odnose u jednom od najnestabilnijih regiona na planeti i snažno uticala, pre svega, na muslimanski svet.

Bivši savetnik Bele kuće Gerija Sika je kasnije priznao: "Još od pada Sajgona ništa nije toliko uticalo na Ameriku kao revolucija u Iranu."

Teheran prikazao zapadnim diplomatama snimke nasilnih demonstranata: Daleko od mirnih protesta

Tokom šahove vladavine, zemljom koja je tonula u korupciju i siromaštvo, praktično je vladala "Anglo-iranska naftna kompanija" (AIOC). "Decenijama su Britanci bukvalno otimali iransku naftu", konstatuje iranski publicista Bahman Nirumand.

Novac koji je Iran dobijao od nafte prelivao se u džepove šaha i malog broja ljudi u njegovom okruženju.

Šah je silom, uz pomoć Savaka, pokušao da uguši ove proteste. Džamije su prerastale u prave centre otpora režimu. Nezvanični lider opozicije postao je ajatolah Homeini, koji je živeo vrlo skromno i po svemu predstavljao "pravu suprotnost šahu".

Homeini je tadašnje stanje u Iranu opisao na sledeći način: "Iranci su manje vredni od psa za Amerikance, jer čak i onaj ko ubije psa u Americi može biti osuđen, dok Amerikanac u Iranu može ubiti Iranca bez posledica."

Za razliku od takozvanih obojenih revolucija, Islamska revolucija nije inspirisana ni finansirana spolja. Cilj nove islamske države bilo je "stvaranje potpuno islamskog sistema vladavine, zasnovanog na učenjima poslanika Muhameda i njegovih naslednika".

Izlazak Irana iz orbite Zapada

Francuski mislilac Mišel Fuko pozdravio je 1979. "islamsku revoluciju golorukih" kao "prvu transmodernu revoluciju našeg doba" i kao "prvu veliku pobunu protiv (zapadnih) globalnih sistema": "Iranska nacija je odbacila modernizam kao politički projekat i kao princip društvene transformacije, ne samo zbog načina na koji Pahlavi dinastija interpretirala modernizam, nego zbog samog principa koji zahteva modernizaciju jedne islamske zemlje u evropskom stilu."

Ovakav pogled na Islamsku revoluciju danas je aktuelniji nego ranije i odlično se uklapa u novi poredak multipolarnosti.

Direktor Naučno-istraživačkog centra "Ibn Sina" u Sarajevu Ruholah Kangavari ovako je ocenio domete i značaj revolucije Islamske revolucije: "Sistem koji je srušen bio je sasvim podređen zapadnom svetu i težio je potpunoj vesternizaciji društva, želeći da potisne domaću (islamsko-iransku) kulturu i način življenja. Zahvaljujući Islamskoj revoluciji, Iran je izašao iz orbite Zapada, posebno Amerike i, oslanjajući se na težnje za slobodom, okrenuo se ka preporodu potisnute domicilne kulture."

Iran je krenuo putem resuverenizacije. Otada traju nasilni pokušaji Zapada/SAD da sve vrate na staro i pri tom ne pitaju za cenu.

"Obojena revolucija" je sada u punom jeku

Proteklih godina, bilo je nekoliko takvih pokušaja. Oni na Zapadu koji su se 2022, tokom ustanka koji se odvijao pod parolom "Žena, život, sloboda", iznenada zabrinuli za prava žena u Iranu – prema kojima su do tada bili apsolutno ravnodušni – samo su pokazali da se ne mobilišu za svoje "iranske sestre", već u znak podrške akcijama Izraela i SAD, primećuje De Kastelno.

Iranski šef diplomatije: Spremni smo i na rat i na dijalog sa SAD

Današnja teška ekonomska situacija, nametnuta ovoj velikoj zemlji putem sankcija, očigledno stvara široko narodno nezadovoljstvo. Ipak, ubrzo su se demonstracije pretvorile u nešto sasvim drugo: na licima su se pojavili dobro naoružani izgrednici, kojima je "neko" upravljao.

I sada je savršeno jasno, uočava De Kastelno, da ponovo svedočimo zapadnoj operaciji destabilizacije, koja je planirana u svrhu "promene režima".

Treba se prisetiti izraelsko-američke agresije iz prošlog juna, kada je izraelski premijer Benjamin Netanjahu naredio bombardovanje Irana i aktivirao izraelske terorističke mreže na iranskoj teritoriji, čemu su se smesta priključile i SAD, bez obzira na to što su u tom trenutku trajali pregovori sa Teheranom.

Ili sastanka Netanjahua sa Trampom od 30. decembra, kako bi finalizovali detalje novog rata. Unutrašnji nemiri u Iranu počeli se nekoliko dana pre. Svi dokazi o zapadnim manipulacijama su na stolu, zaključuje De Kastelno, a pokušaj "obojene revolucije" je sada u punom jeku, sve ostalo su samo prazne priče.

Tramp je faraon koji će se srušiti

Ukoliko ova "revolucija" ne dovede do svrgavanja režima, tvrdi francuski advokat, možda je na redu i nova vojna intervencija SAD i Izraela. Time je zapretio i Tramp: "Ako iransko rukovodstvo puca na svoje protivnike, mi ćemo pucati na njih."

Treba li još dokaza da se u Iranu, po ko zna koji put, odvija pokušaj "promene režima"? Ishod ove konfrontacije, koja je usmerena protiv iranskog naroda, odlučiće ne samo o budućnosti Islamske Republike, već i čitavog Bliskog istoka.

Jenjavaju li demonstracije u Iranu: Kod kuće masovni provladini protesti, u dijaspori antivladini

Iranski vrhovni vođa Ali Hamnei uputio je oštru poruku Trampu, uz karikaturu na kojoj je šef Bele kuće prikazan kao kamena figura nalik faraonskom sarkofagu koja je raspada.

"Onaj čovek koji tamo sedi, obuzet nadmenošću i gordošću, i presuđuje celom svetu, treba da zna da su se tirani i moćnici, poput faraona, Nimroda, Reze Hana i Mohameda Reze, upravo onda kada su bili na vrhuncu svoje oholosti – srušili. I ovaj će se srušiti", poručio je ajatolah.

Veliki ulozi sa obe strane su na stolu.