Nemačka i Francuska u raskolu oko pomoći Ukrajini

U Evropskoj uniji došlo je do oštrog neslaganja oko ključnog detalja "zajma" za vojnu pomoć Ukrajini, jer Francuska insistira da se tim novcem kupuje od evropskih proizvođača dok Nemačka i Holandija traže da se omogući kupovina i od Amerike, javlja "Politiko".

EU je prošlog meseca odobrila Kijevu pozajmicu od 90 milijardi evra za kupovinu naoružanja, ali o modalitetima plana se još uvek raspravlja. Evropska komisija trebalo bi da predloži konačni predlog u sredu.

Francuski predsednik Emanuel Makron želi da privileguje preduzeća iz EU kako bi ojačao domaću namensku industriju, čak i ako bi to značilo odlaganje isporuka oružja Kijevu. Pariz obrazlaže svoj stav činjenicom da američki predsednik Donald Tramp preti da silom zauzme Grenland i time ruši transatlantski savez.

Šta EU i NATO mogu da urade da spreče Trampa da uzme Grenland? Četiri "mlake" opcije

Nemačka i Holandija predvode opoziciju francuskom stavu da bi EU trebalo da iskoristi zajam kao polugu uticaja u Kijevu i zalažu se da Ukrajina slobodno raspolaže tim sredstvima, navodi "Politiko" na osnovu dokumenata koje je dobio na uvid.

"Nemačka ne podržava ograničavanje kupovine određenih artikala od trećih zemalja i zabrinuta je da bi se time preterano ograničila mogućnost Ukrajine da se brani", stoji u pismu iz Berlina upućenom u Brisel.

Holandija, za to vreme, predlaže da se najmanje 15 milijardi odvoji za kupovinu oružja koje trenutno nije dostupno u EU.

"Ukrajini je hitno potrebna oprema koju proizvode treće zemlje, uglavnom sistemi PVO i municija američke proizvodnje, municija za F-16, rezervni delovi i dalekometno oružje", kaže se u pismu holandske vlade.

Pritom vojna industrija EU "trenutno ili nije u mogućnosti da proizvede potrebne sisteme, ili da to uradi pravovremeno", dodaje se iz Haga.

Neimenovane EU diplomate izjavile su za "Politiko" da predlog zajma zahteva samo prostu većinu, tako da Pariz ne može da uloži veto. Na strani Francuske su jedino Grčka i Kipar, koji je trenutno prinuđen da bude neutralan jer predsedava Savetom EU.

Dok se Berlin zalaže za "fleksibilnost" Kijeva, nije protiv principa profitiranja od preferenci. Naime, u pismu iz Berlina se traži da "logika nagrađivanja jake bilateralne podrške (koju je Komisija prvobitno predložila za treće zemlje) bude primenjena i na zemlje članice".

Drugim rečima, na Nemačku, koji je jedan od najvećih donatora Ukrajine.