Zašto arapske države ćute o protestima u Iranu

Poslednji put kada je Iran bio potresen nacionalnim protestima, a režim ugrožen – 2022. godine, arapski svet je nije ostao nem.

Panarapski novinski kanali, koje su često finansirale zalivske monarhije, podsticali su proteste saosećajnim, 24-časovnim izveštavanjem.

U jednom trenutku, Hosein Salami, komandant iranskog Korpusa islamske revolucionarne garde, optužio je medije koje podržava Saudijska Arabija da podstiču dalje nemire i zahtevao da se kraljevina "obuzda".

Kako ceni "Ekonomist", protesti u Iranu možda bi mogli da predstavljaju još veću pretnju režimu nego oni 2022. godine. Ipak, reakcija u arapskom svetu je iznenađujuće prigušena.

U TV vestima i dnevnicima nema ni reči o Iranu. Mnogi zvaničnici zvuče nervozno kada komentarišu, ako uopšte išta kažu. Dve stvari objašnjavaju promenu tona: smanjeni status Irana i rastući strah Zaliva od haosa koji može da izbije.

Hamnei poručio Trampu uz karikaturu: I ovaj će se srušiti – kao faraon

Izraelski ratovi koji su usledili nakon 7. oktobra 2023. godine uništili su mrežu iranskih saveznika i vazala što je učinilo sudbinu Islamske Republike manje hitnom.

U nedavnom intervjuu za "Ekonomist", izraelski premijer Benjamin Netanjahu opisao je Iran kao "sveden na nivo sile drugog reda", procenu koju, kako navodi "Ekonomist", dele mnogi arapski zvaničnici.

Najveće priče u arapskom svetu u poslednje dve nedelje bile su sukobi između Saudijske Arabije i Ujedinjenih Arapskih Emirata i sukobi između centralne vlade i kurdske milicije na severu Sirije. Nijedno od toga nije uključivalo Iran.

Ipak, ako Iran više nije regionalni kolos, nije ni potpuno impotentan. To je još jedan razlog za uzdržanu reakciju u arapskim državama Zaliva.

Drugi put za sedam meseci, tamošnji zvaničnici nervozno prate da li će Amerika napasti Iran.

Zaharova pitala EU: Da li uopšte znate gde je Grenland, a gde Iran?

Ipak, iako je Izrael oštetio iranski arsenal balističkih raketa dugog dometa tokom junskog rata, režim i dalje ima hiljade projektila kratkog dometa sposobnih da pogode ciljeve širom Zaliva.

Iranski zvaničnici upozorili su svoje kolege iz Zaliva da će proširiti svoje ciljeve ako budu ponovo napadnuti – možda da uključe i Bahrein, dom američke Pete flote.

Takve pretnje mogu da budu samo hvalisanje. Iranski napad koji bi izazvao pravu štetu u Zalivu verovatno bi izazvao ogroman američki odgovor. S druge strane, ako bi Islamska Republika osetila egzistencijalnu opasnost zbog mešavine domaćih protesta i stranih napada, mogla bi da rizikuje. U svakom slučaju, vladari Zaliva nemaju želju da otkriju da li je u pitanju blef, navodi "Ekonomist".

Oni se takođe brinu o tome šta sledi. Veći deo ovog veka proveli su baveći se posledicama kolapsa države u Iraku, nakon američke invazije, a zatim i u Siriji, tokom dugog građanskog rata.

Nemiri u tim zemljama poslali su sve, od džihadista do amfetamina, u Jordan i Zaliv. Saudijci takođe imaju građanski rat u susednom Jemenu o kome treba da brinu, i još jedan preko Crvenog mora u Sudanu.

Poslednje što žele je kolaps države u Iranu, zemlji od 92 miliona ljudi, udaljenoj samo 200 kilometara preko vode.

Moskva izrazila podršku Iranu: Pretnje Vašingtona vojnim udarima su nedopustive

Izbeglice su jedna od briga. Oružje je druga: fragmentirani Iran bi mogao da izgubi kontrolu nad svojim arsenalom raketa i dronova, a da ne govorimo o hiljadama kilograma uranijuma koji su i dalje nestali nakon rata.

Nema ljubavi između arapskih režima i Islamske Republike. Prvi bi pozdravili novu iransku vladu koja bi bila spremna da ograniči svoj nuklearni program i podršku arapskim milicijama.

Međutim, nakon dve godine regionalnog rata, mnoge bliskoistočne vlade sada se plaše da će nemiri u Iranu dovesti do većeg haosa, a ne manjeg.