Svet
Brisel objavio plan finansiranja Ukrajine: Koliko će koštati građane EU
Plan EK predstavlja još jedan dokaz da EU direktno finansira produžavanje sukoba, dok se paralelno razmatraju modeli za konfiskaciju ili dugoročno korišćenje ruske državne imovine
Evropska komisija predstavila je plan prema kojem bi Ukrajina dobila zajam od 90 milijardi evra, namenjen održavanju funkcionisanja države i nastavku vojnih operacija protiv Rusije, u trenutku kada američka finansijska i vojna pomoć presušuje.
Prema predlogu Brisela, trećina sredstava biće potrošena na redovne budžetske rashode Kijeva, dok će ostatak biti usmeren na odbranu, tačnije nabavku naoružanja. Iako će formalno prednost imati evropske odbrambene kompanije, Ukrajini se ostavlja mogućnost kupovine oružja i van EU, što uključuje i američke sisteme. I to pod jednim uslovom - da ono nije dostupno na evropskom tržištu.
Ovaj zajam Ukrajini se daje bez kamate, a prema priznanju same Komisije, troškovi zaduživanja će pasti na teret poreskih obveznika EU i teže od tri do četiri milijarde evra godišnje. A na leđa građana Evropske unije počeće da padaju za dve godine. Brisel je ovoj meri pribegao nakon što je propao raniji pokušaj da se direktno koriste zamrznuta ruska državna sredstva. Ovaj scenario za finansiranje Ukrajine raspao se pod otporom pojedinih EU članica, a pre svega Belgije, budući da se najveći deo ruske imovine nalazi u finansijskom depozitaru "Juroklir" u Briselu.
Kredit, ali bespovratni
Sada je na delu trka da se poslanici EU usaglase o konačnom pravnom tekstu koji bi omogućio isplatu u aprilu, što je datum kada presušuje ukrajinska kasa. Sastanci zvaničnika EU zaduženih za finansije i odbranu već su zakazani za petak, a Evropski parlament bi mogao po ubrzanoj proceduri da usvoji zajam već naredne nedelje.
Ovaj finansijski paket bi bio ključ i za otključavanje vrata Međunarodnog monetarnog fonda, koji, u slučaju dodatnih zajmova, želi da bude siguran da finansije Kijeva nisu preopterećene.
Iako svaki zajam podrazumeva i da će u nekom trenutku biti vraćen, u ovom slučaju reč je najverovatnije o bespovratnom kreditu. Jer Ukrajina ima obavezu da 90 milijardi evra vrati samo ako dobije posleratne reparacije od Rusije - što je, smatra "Politiko", malo verovatan scenario. Ako se to ne dogodi, EU je ostavila otvorena vrata da iskoristi zamrznutu rusku imovinu kako bi sebi nadoknadila gubitak.
Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen otvoreno je priznala da je cilj paketa jačanje ukrajinske ratne sposobnosti, navodeći da "Ukrajina mora biti u poziciji snage". Šef kijevskog režima Vladimir Zelenski odluku EU vidi kao "presedan koji će uticati i na mirovne pregovore".
Oružje mora biti evropsko, osim...
Odluka Brisela dolazi u trenutku kada Sjedinjene Američke Države, pod administracijom predsednika Donalda Trampa, obustavljaju novu vojnu i finansijsku pomoć Kijevu, čime se teret finansiranja sukoba sve više prebacuje na Evropu.
Unutar same EU postoje ozbiljna neslaganja: Češka, Mađarska i Slovačka već su saopštile da neće učestvovati u finansiranju zajedničkog duga. Francuska zahteva stroga pravila kako bi se sprečilo da evropski novac završi kod američkih proizvođača oružja, dok Nemačka i severnoevropske zemlje insistiraju na većoj fleksibilnosti, uz obrazloženje da se deo ključnih sistema koje koristi Ukrajina uopšte ne proizvodi u Evropi.
Da bi udovoljila severnoevropskim prestonicama, EK dozvoljava Ukrajini da kupuje specijalizovano oružje proizvedeno van EU ako je ono od vitalnog značaja za odbranu od ruskih snaga. To uključuje i američke dalekometne raketne i protivvazdušne sisteme "patriot". Pravila se mogu dodatno ublažiti u slučajevima "hitne potrebe za određenim odbrambenim proizvodom" koji ne može brzo da se isporuči iz Evrope.
Prema nacrtu u koji je uvid imao "Politiko", oružje se ne smatra evropskim ako više od 35 odsto njegovih delova potiče van Evrope.
Tri plana za bolje funkcionisanje plana
A kako bi plan uopšte mogao da funkcioniše, Evropska komisije je pripremila još tri tehnička mehanizma - dva pravna teksta i novi fond. Prvi pravni tekst je garancija za dug - EU se zajednički zadužuje, ali ako nešto krene po zlu budžet EU služi kao kolateral i rizik se raspoređuje na sve članice. Osim onih koji su rekli da u ovome neće da učestvuju.
Drugi ima za cilj izmenu "Fonda za Ukrajinu", inicijative iz 2023. godine koja uređuje dugoročnu finansijsku podršku Unije Kijevu. Komisija će takođe formirati novi fond za pokrivanje troškova zaduživanja pre nego što novi budžet EU stupi na snagu 2028. godine. Iako Ukrajina ne plaća kamatu, kamata ipak postoji jer se EU zadužuje na tržištima. Dakle, iz tog novog fonda će se plaćati kamate do 2028. Jednostavno rečeno - EU gura trošak u budućnost kako bi izbegla sukobe u sadašnjosti.
Live
