EU u ratu sa rečima: Brisel zabranjuje "majčinski" i "devojački"

Dok se Evropa suočava sa energetskom nesigurnošću, migracionom krizom i sve dubljim ekonomskim rascepima, institucije Evropske unije pronašle su novo bojno polje – jezik. I to ne bilo koji, već same temelje svakodnevnog govora.

Novi, iz fondova EU finansiran vodič za "rodno pravičan i inkluzivan jezik", proglašava reči poput "majčinski", "maternji jezik", "devojačko prezime" i "remek-delo" problematičnim, jer, kako tvrde, impliciraju da je "jedan pol ili društveni rod norma". U prevodu: istorija, kultura i jezičko nasleđe postaju sumnjivi ako nisu u skladu sa savremenim ideološkim standardima.

Osoba koja rađa i dojenje na grudima: Rečnik koji je srušio demokrate

Tako, piše "Politiko", briselski lingvisti sitnu knjigu pišu: na 38 strana obrazlažu zašto ne treba reći "majčinski" već "negujući", "maternji jezik" zameniti sa "matičnim", "devojačko prezime" "prezimenom po rođenju", a "remek-delo" sa birokratski sterilnim "delom genija". Čak ni Francuzi više nisu prihvatljivi, pa se preporučuje "francuski narod".

"Korišćenje rodno pravičnog i inkluzivnog jezika pomaže u smanjenju rodnih stereotipa, podstiče društvene promene i doprinosi postizanju rodne ravnopravnosti", poručuju "Smernice za upotrebu jezika kao pokretača jednakosti i inkluzivnosti", sugerišući tako da problemi Evrope leže u imenicama, a ne u realnoj politici.

Kada birokratija uređuje govor

Dokument, koji je izradila organizacija UN Women, polazi od pretpostavke da jezik sam po sebi proizvodi nejednakost i da se društveni odnosi mogu popraviti spiskovima poželjnih reči. Ali istorija pokazuje upravo suprotno: jezik je odraz društva, a ne njegov uzrok. Pokušaj da se on administrativno pročisti više liči na socijalni inženjering nego na borbu za ravnopravnost.

U vodiču se savetuje da se izbegavaju čak i pojmovi "muško" i "žensko", jer su, kako kažu, previše biološki, svode žene i muškarce na njihove reproduktivne sposobnosti. Zato se insistira na društvenim konstrukcijama – "muškarac" i "žena". Tako se stvarne, materijalne razlike zamagljuju u korist apstraktnih formulacija koje lepo zvuče u brošurama, ali malo znače u stvarnom životu.

Ideologija umesto prioriteta

Etimolozi s pravom upozoravaju da ovakvi dokumenti brišu istorijsko značenje reči: remek-delo nije nastalo kao uvreda, već kao oznaka najvišeg zanatskog i umetničkog dostignuća. Ali u Briselu, izgleda, tradicija ima vrednost samo ako se može prekrojiti.

Ironija je očigledna: u trenutku kada se od građana traži da podnesu više troškove života i da se pomire sa padom životnog standarda, institucije EU vode simboličke ratove protiv reči. Za mnoge u Evropi, ali i van nje, to je samo još jedan dokaz otuđenosti briselske birokratije od stvarnih problema ljudi.

Ukrajinci još uvek nisu sigurni kojim jezikom zvanično govore

Stručnjaci upozoravaju da jezik nije bojno polje, niti se ravnopravnost može uvesti uredbom. Zabrana reči neće doneti više jednakosti, ali će sigurno proizvesti otpor, podsmeh i osećaj da neko sa vrha pokušava da prevaspita društvo bez demokratske rasprave.

Umesto što koriguje govor, Evropska unija bi možda trebalo da se pozabavi korekcijom sopstvenih politika, jer su one uzročnik nejednakost, nesigurnost i nezadovoljstvo.