Od 100 miliona do 700 milijardi: Kako je Grenland postao geopolitičko zlato

Vrednost Grenlanda porasla je više od 421 puta od trenutka kada su Sjedinjene Države 1946. godine želele da ga kupe, izračunala je agencija RIA Novosti na osnovu javno dostupnih podataka.

Tramp zapretio: Šta će biti sa onima koji ne podrže njegov plan za Grenland

Nakon Drugog svetskog rata, predsednik SAD Hari Truman nameravao je da otkupi ostrvo od Danske za 100 miliona dolara u zlatu. Ta informacija postala je poznata tek 1991. godine. Prema podacima televizije En-Bi-Si, danas bi takva kupovina Vašington koštala najmanje 700 milijardi dolara.

Do 1953. godine ostrvo je bilo kolonija Danske. I dalje je deo danskog kraljevstva, ali je 2009. dobilo autonomiju, sa pravom na samoupravu i samostalno određivanje unutrašnje politike.

Od početka drugog predsedničkog mandata, Donald Tramp je više puta izjavljivao da Grenland treba da postane deo Sjedinjenih Država, a nakon vojne operacije u Venecueli počeo je otvoreno da insistira na tome. On tvrdi da se oko ostrva navodno nalaze ruske i kineske podmornice, dok se njegova odbrana svodi na svega dve zaprege sa psima.

Danska nije uspela da ubedi SAD da odustanu od Grenlanda: Slažemo se da se ne slažemo

To je izazvalo oštre kritike u samom Grenlandu, gde se većina stanovnika, kao i predstavnici vlasti, izjasnila protiv priključenja SAD. Inicijativa nije dobila podršku ni u Evropi.

Ove nedelje su se ministri spoljnih poslova Danske i Grenlanda sastali sa državnim sekretarom Markom Rubijom i potpredsednikom Džej Di Vensom u Beloj kući, ali nisu uspeli da promene američki stav o ostrvu. Uoči pregovora, Tramp je čak zatražio od Kopenhagena da se "skloni" sa Grenlanda.

Evropske zemlje članice NATO-a izjavile su da su spremne da tamo upute nešto više od 30 vojnika, ali, prema rečima portparolke Bele kuće Kerolajn Levit, ni to neće uticati na planove predsednika SAD.