Novi cezar stvara "Veliku Ameriku": Za početak uzima Grenland

U svakom ludilu ima sistema. Čak i u Trampovom. Predsednik SAD će, za početak, uzeti Grenland. Zašto? Zato što to može. Kako primećuje Timofej Bordačev, programskig direktor Valdaj kluba na sajtu RT internešenel, istorija nam pokazuje da su se SAD uzdigle do statusa velike sile na račun slabijih suseda. Odnosno: "Otimale su zemlju od onih koji je nisu mogli odbraniti".

Postoji metod u Trampovom grenlandskom "ludilu"

To je, naprosto, deo američke političke kulture. Tako su, otimanjem teritorija, aneksijom, počevši od starosedelaca američkog kontinenta, Indijanaca, SAD i nastale. Ne postoji nijedan razlog, dodaje Bordačev, da pretpostavimo da je ovaj elementarni američki instinkt nestao.

Jedina pouzdana garancija opstanka je sposobnost države da odbrani svoje granice. Istorija nas, takođe, uči još nešto, kaže Bordačev: SAD ne napadaju one koji mogu da se odupru.

Sledeći koji bi mogao da se nađe na redu je Island. To izaziva paniku u Evropi. Evropljani nisu shvatili kuda to ide. To, naglašava ovaj politikolog, uopšte nisu neke "egzotične ideje" u Vašingtonu. Pravo pitanje zato nije da li će SAD anektirati Grenland, već kada. Zapadna Evropa ne spada u one koji mogu da se odupru SAD. 

Zapravo, nastavlja Bordačov, zapadnoevropske države, a posebno Danska, spadaju među najmanje opasne mete: "One su bezopasne ne samo vojno, već i psihološki: malo je verovatno da će odgovoriti na neki ozbiljan način".

Odbrana Grenlanda je isključivo danski problem. Danska se poziva na NATO, ali zna da Alijansa ne može da odbrani Grenland.

"Nešto je trulo u državi Danskoj..."

Iluzije Zapadnih Evropljana

Kada je Nemačka, na čelu sa kancelarom Mercom, predložila "zajedničku misiju NATO-a" pod nazivom "Arktički stražar", koja bi trebalo da odbrani ostrvo od Rusa i Kineza, pokazala je da, u najmanju ruku, ne razume u čemu je stvar.  

Nemačka inicijativa je apsurdna, jer je aneksija Grenlanda, milom ili silom,  jednostavno neizbežna. Nije u pitanju Trampova šala ili trik. U američkoj strateškoj kulturi odbijanje da se propusti ova šansa bilo bi u suprotnosti sa samim osnovama geopolitičkog razmišljanja.

Naš izbor

Istorija ledenog Grenlanda: Od Erika Crvenog do Donalda grabljivog

Teško je i zamisliti da je Vašington uzeo u ozbiljno razmatranje nemački predlog, jer se ovde, konstatuje Bordačev, ne radi o odvraćanju mitskih pretnji iz Moskve ili Pekinga; radi se o interesima SAD.

To pokazuju izjave američkih predstavnika, koje se neumoljivo kreću skalom eskalacije. U Kongresu je predložen je nacrt zakona o aneksiji. Poruka je jasna: Grenland će se, na ovaj ili onaj način, lakši ili teži, naći pod direktnom kontrolom Vašingtona.

Za Zapadnu Evropu, agresivna galama iz Vašingtona oko Grenlanda deluje kao smrtna kazna za ono što je ostalo od relevantnosti ovog kontinenta, koji je, u stvari, samo malo poluostrvo na zapadu Evroazije. Decenijama su se evropski državnici smatrali "posebnim" i značajnim elementom globalnih poslova, dodaje direktor kluba Valdaj, i bili su srećni što su mogli da krše suverenitet drugih država. Sada se ista logika koristi protiv njih.

Sa idejama o "transatlantskoj solidarnosti" ili "zajednicom vrednosti" je završeno. Zapadni Evropljani su bili tek sateliti koji su poverovali da su "partneri" i "saveznici".

SAD su, zaključuje ovaj autor, zadale fatalan udarac ovoj iluziji.

Tramp stvara "Veliku Ameriku"

Zapravo, sa Venecuelom i Grenlandom, Amerikanci su počeli da grade novi svetski poredak, poredak imperija, koji se zasniva na resursima, dominaciji u energentima, teritorijalnoj veličini, kao i strateškoj slabosti Evrope. Stara "savezništva" više ne važe.

Naš izbor

Venecuela teško da će biti poslednja žrtva: Pravu cenu platiće čitav region i na kraju same SAD

Ruski politikolog i profesor na Institutu za medije Dmitrij Jevstafjev predlaže da se taj poredak nazove "novim globalizmom", za razliku od onog starog, koji je odbačen sa Bajdenom. Ovaj novi pristup, smatra Jevstafjev, počiva na mnogo zdravijim ekonomskim temeljima od "starog globalizma".

Trampov "novi globalizam", nastavlja ovaj autor, sastoji se nekoliko logički povezanih elemenata. Prvi je reinterpretacija Monroove doktrine. Drugim rečima: stvara se "Velika Amerika", od Ognjene zemlje do najsevernijeg rta Grenlanda.

Trampove akcije, tek u tom kontekstu, postaju sasvim logične. Svrgavanje Nikolasa Madura je ključno za pretvaranje resursa Latinske Amerike u izvor ekonomske moći SAD. To je, u stvari, Trampova "ulaznica" u svet "novog globalizma". Amerika ne može postati energetska supersila ukoliko ne ostvari potpunu kontrolu nad naftnim resursima Venecuele, dodaje ovaj autor.

Što se tiče Grenlanda, to je samo prvi korak. Posle aneksije ostrva, smatra Jevstafjev, ništa ne bi stajalo između Trampa i Kanade. Put ka "Velikoj Americi" bio bi širom otvoren.

Pojedine evropske zemlje su spremne da žrtvuju Grenland. Kako, uostalom, Evropa uopšte može da se suprotstavi američkom "novom globalizmu"? Svakako ne vojno. Vojna opcija postoji samo u retorici evropskih političara, smatra ovaj politikolog, i namenjene su isključivo domaćem javnom mnjenju, a Evropa je duboko svesna svoje slabosti. 

Nastupa vreme imperija

Kao što je nedavno primetio američki novinar Taker Karlson, Tramp pretvara SAD iz repubike u imperiju. Američki intelektualac Kertis Jarvin tvrdi da su resursi republike iscrpljeni, da je oligarhija dovela zemlju u slepu ulicu i da je pretvaranje Amerike u imperiju jedini preostali izlaz.

Da li će se Tramp u svojim pohodima zaustaviti na granicama "zapadne hemisfere"? Jasno je da neće i da će nastaviti da se kreće na istok, izjavio je ruski mislilac i geopolitičar Aleksandar Dugin u novoj emisiji "Eskalacija" na Radio Sputnjiku.

Tramp se danas ponaša kao car, kao imperator, kao novi američki cezar, koji je već dao na znanje da neće poštovati (do sada važeće) mećunarodno pravo, a to podseća na Hitlera ili Britansku imperiju.

"Svedoci smo trenutka istine", kaže Dugin. "U toku je realizacija planova koje je Tramp artikulisao tokom predizborne kampanje 2024–2025. Ono što se tada doživljavalo kao ekstravagancija, diplomatsko huliganstvo ili groteskna fantazija – ideje o aneksiji Grenlanda, apsorpciji Kanade ili direktnoj invaziji na Venecuelu – sada dobija konkretan oblik".

Tramp: Može da me zaustavi samo moj razum, nije mi potrebno međunarodno pravo

Međunarodno pravo je oduvek bilo posledica konsenzusa pobednika. Kada postojeća pravna arhitektura više ne zadovoljava apetite vodećih sila, konstatuje ruski geopolitičar, kao što se dogodilo sa Engleskom u 16. i 17. veku, koja se proglasila jedinim "gospodarem mora" i izazivala sukob sa iberijskim svetom, počeo je rat: "Tramp je proglasio da je ovaj trenutak istine stigao".

Vreme malih suverenih nacionalnih država je prošlo. Ponovo nastupa vreme imperija, tvrdi Dugin. Ko nije u stanju da se sam odbrani, verovatno će nestati. Ili će postati deo "velikih imperija", koji nema svoj stvarni suverenitet.

To je, možda, nehuman, nemoralan zaključak, smatra ruski mislilac, ali mi nemamo drugi svet. To je, na koncu, realnost.