Otmica Madura i senka nad njegovom naslednicom: Šta je Amerika znala o Delsi Rodrigez

Kada je Donald Tramp objavio da je predsednik Venecuele Nikolas Maduro uklonjen s vlasti, taj potez u Vašingtonu je predstavljen kao odlučna akcija protiv narkokartela i korupcije. U Karakasu i širom Latinske Amerike, međutim, događaj je doživljen drugačije – kao politička otmica šefa države i otvoreno mešanje u unutrašnje stvari jedne zemlje.

Privremena predsednica Venecuele: Imamo pravo na saradnju sa Rusijom i Kinom

U isto vreme, iz Bele kuće je poslata poruka da će novu ulogu u stabilizaciji Venecuele igrati Delsi Rodrigez, dugogodišnja saradnica Madura i osoba koju je Trampova administracija opisala kao razumnog sagovornika. Ono što nije rečeno ili je ostalo u senci jeste činjenica da se njeno ime već godinama nalazi u dosijeima američke Agencije za borbu protiv droge (DEA), piše Asošiejted pres (AP).

Na radaru DEA

Prema dokumentima do kojih je došla ova agencija, vršilac dužnosti predsednika Venecuele je još od 2018. bila predmet interesovanja američkih istražnih organa. Već 2022. godine označena je kao "prioritetna meta", što je kategorija rezervisana za osobe za koje se veruje da imaju značajan uticaj u međunarodnom kriminalu, naročito u trgovini drogom i pranju novca.

DEA je, navodno, tokom godina prikupljala podatke o njenim vezama, beležeći kontakte i finansijske tokove koji se kreću od trgovine drogom do šverca zlata. U jednom od izveštaja navodi se da su hoteli na karipskom ostrvu Margarita, pod njenim uticajem, korišćeni kao paravan za pranje novca. U drugim dokumentima pominje se njena povezanost sa Aleksom Sabom, bliskim saradnikom Madura, koji je 2020. uhapšen zbog pranja novca i kasnije razmenjen u okviru političkog dogovora sa Vašingtonom.

Zvanično, američka vlada nikada nije podigla optužnicu protiv Rodrigez za bilo koje krivično delo, a ona nije među više od deset aktuelnih venecuelanskih zvaničnika protiv kojih su SAD podigle optužnicu zbog trgovine drogom.

Nobelov centar: Titula laureata Nobelove nagrade za mir ne može se proslediti drugoj osobi

AP piše da se njeno ime pojavljuje u gotovo deset istraga DEA, od kojih su neke i dalje aktivne, a vode ih kancelarije u Paragvaju, Ekvadoru, Feniksu i Njujorku. Kako ova agencija tvrdi, nije moguće saznati predmet svake pojedinačne istrage. 

"Partner" pod sumnjom

Uprkos tim sumnjama, Delsi Rodrigez je proglašena poželjnim sagovornikom Vašingtona nakon Madura. Tramp ju je javno hvalio, a Bela kuća je potvrdila da je sa njom održan direktan kontakt u danima posle Madurove otmice. Od šefa Bele kuće saznali smo i da je u stalnom kontaktu sa državnim sekretarom SAD Markom Rubiom.

Kako objašnjavaju analitičari, reč je o klasičnom primeru "upravljanja krizom kroz kontrolu slabijih tačaka".

"Venecuela je kriminalno-hibridna država. U takvom sistemu niko ne dolazi do vrha bez kompromisa. Upravo zato SAD imaju polugu pritiska nad ljudima poput Rodrigez", rekao je za AP Stiv Dadli iz istraživačkog centra InSight Crime.

Time se tešila i opoziciona liderka Marija Korina Mačado, kojoj Tramp nije pružio podršku ni nakon što mu je ustupila svoju Nobelovu nagradu za mir. Naime, ocenila je da američke institucije imaju dovoljno materijala o Delsi Rodrigez.

Maduro pred sudom sile: Novo poglavlje američkog intervencionizma

AP podseća da se do samog vrha vlasti probila kao lojalni saradnik Nikolasa Madura, sa kojim deli snažan levičarski stav, oblikovan još u detinjstvu nakon što joj je otac stradao u policijskom pritvoru. Iako je SAD optuživala za očevu smrt, tokom Trampovog prvog mandata aktivno je pokušavala da privuče američke investicije, angažujući lobiste bliske Trampu i naredivši državnoj naftnoj kompaniji da donira 500.000 dolara njegovom inauguracionom odboru. 

Sve je propalo kada je Tramp, pod pritiskom tada senatora Rubija, zatražio slobodne izbore u Venecueli. U septembru 2018. Bela kuća je uvela sankcije Delsi Rodrigez, označivši je ko ključnu figuru u učvršćivanju Madurovog autoritarnog režima. Sankcionisala ju je i Evropska unija.