Amelija, priča o britanskom propagandnom bumerangu

Pokušaj vlasti Kira Starmera da britanske tinejdžere preprogramira protiv "ekstremizma" pretvorio se u "memetski" fijasko epskih razmera, u kojem je "Amelija", negativac iz propagandne video-igre, postala simbol pobune suverenista.

Sve je počelo kada je nevladina organizacija "Šaut aut", u saradnji sa državnim programom "Prevent", objavila video-roman pod nazivom "Putevi" (Pathways), s ciljem da upozori omladinu na "ekstremizam u igrama i na internetu". 

U tom propagandnom uratku, protagonista po imenu Čarli skreće na stranputicu "ekstremizma" kada se pridruži protestima protiv migranata i raznolikosti, koje predvodi Amelija, njegova drugarica iz razreda. Problem po autore je da su u dizajnu Amelije napravili kardinalnu grešku.

Naime, uloga arhi-nacionaliste i negativca pripala je simpatičnoj devojci ljubičaste kose, sa tamnom šminkom i ogrlicom, što je dobrim delom arhetip simpatizerke liberalno-globalističkih vrednosti na Zapadu. Samo joj nedostaju alka u nosu i tetovaže.

Po svemu sudeći, animirana Amelija je podmlađeni alter-ego Amelije Ferni, šefice marketinga za "Šaut aut", što objašnjava njenu liberalnu estetiku.

Liberalna Amelija ne bi bila ništa posebno, već nešto viđeno već nebrojeno puta. Ali Amelija kao umiljati konzervativac i ostrašćeni zagovornik remigracije? To je već bilo nešto novo i zanimljivo.

Nije dugo trebalo da se pojave prvi memovi u kojima je Amelija zvezda propagande, ali antirežimske.

Inspirisani propagandnim fotografijama Iranki koje pale cigarete fotografijama ajatolaha Homeinija, anonimni desničari Anglosfere brzo su objavili memove Amelije kako pali svoju cigaretu slikom premijera Starmera, ili zastavom "prajd progresa".

Prosto šokantnoj količini memova sa Amelijom doprinela je i činjenica da se danas naširoko koriste programi veštačke inteligencije za kreiranje slika i video-sadržaja. Njen opis je istovremeno i dovoljno specifičan i dovoljno uopšten da svi AI programi lako mogu da je "stvore" bez mnogo truda.

Amelija je tako postala prvi memetski lik AI ere. Vodeću ulogu u celoj priči svakako je imao Grok, AI Ilona Maska, koji je proizveo neke od najupečatljivijih mimova.

Tvorci naloga "Amelijadžek" su se čak zahvalili Masku memom u kojem Amelija predvodi revoluciju skupa sa devojčicom iz Škotske koja se prošle godine branila od migranata nožem i sekirom.

Zapadni establišment već dugo kontroliše svoje stanovništvo preko kontrole narativa: Ovo smete da kažete, ovo ne smete ni da mislite. Svrha "Puteva" bila je da omladinu upozori da nedozvoljeno razmišljanje vodi do nedozvoljenog ponašanja, što onda privlači neželjenu pažnju policije i savetnika za borbu protiv ekstremizma.

U borbi protiv tog establišmenta, disidenti koriste upravo mimove koji ruše narativnu kontrolu. To često rade tako što "preuzmu" neki simbol liberala, koji ovi onda počnu besomučno da napadaju – poput, recimo, ljubičaste kose.

Zato je Amelija toliki problem za britanski establišment. Fizičke nerede lako mogu da suzbiju policijom. Ali, kako reče jedan anonimni disident, potpuno su nemoćni kada narod preokrene "čaroliju" koju su na njega bacili i prizove u život (makar i virtuelni) erosom nadahnutu manifestaciju nacionalnog duha.

Francuski revolucionari su imali Marijanu. Englezi sad imaju Ameliju. A Kir Starmer – glavobolju kojoj nema leka.