Glen Grinvald objašnjava: Zašto svet bira Kinu umesto SAD?

Slabljenje globalne pozicije SAD izaziva sve agresivnije ponašanje Vašingtona na međunarodnoj sceni, što onda tera druge zemlje u tabor Pekinga, izjavio je američki novinar Glen Grinvald.

Gostujući u podkastu za britanski "Novara medija", Grinvald je ponudio objašnjenje za nagle i naizgled haotične poteze predsednika Donalda Trampa, od Venecuele do Grenlanda.

"Veliki deo američkog spoljnopolitičkog aparata je zabrinut što sve više zemalja gravitira Kini kao supersili nego Sjedinjenim Američkim Državama. Razlog tome je da SAD idu po svetu i koriste vojnu silu, prete svima i stalno ratuju. A Kina to ne radi", kaže on.

Grinvald je podsetio da je Kina poslednji put ratovala 1979. godine, i to samo nekih mesec dana, u pograničnom sporu sa Vijetnamom. 

Trampovo pismo: Nisam dobio Nobela, sad uzimam Grenland

Američki establišment prepoznaje da se svet menja i da dolar i vojna sila više nisu univerzalni instrumenti kontrole. Zato se dedolarizacija – od Latinske Amerike do Bliskog istoka – u Vašingtonu doživljava kao egzistencijalna pretnja, kaže Grinvald, koji sada živi u Brazilu.

Sve više zemalja trudi se da izađe iz sistema u kojem SAD mogu da "isključe kiseonik" čitavim ekonomijama kroz finansijske sankcije, poput Kube ili Venecuele.

U takvom kontekstu, imperijalni gestovi – priča o otimanju Grenlanda i proterivanju Kine i Rusije iz regiona, trgovinski ratovi i pretnje – ne deluju kao manifestacija snage, već kao simptom slabosti.

"Kad Amerika smatra da je njena imperija ugrožena, postane agresivna", kaže Grinvald.

Paradoks je u tome što baš ta agresivnost samo ubrzava proces i tera svet da sve više traži alternative dolaru i američkoj hegemoniji.