Zaista mir ili nova podela: Šta je iza Trampovog Odbora i šta će biti sa UN

Svet je region i imaćemo mir u svetu, ovim rečima američki predsednik Donald Tramp ozvaničio je formiranje novog međunarodnog tela, Odbora za mir, na osnivačkoj ceremoniji upriličenoj danas u Davosu.

Tramp je potpisao inauguralnu rezoluciju za mandat Odbora za mir u Gazi, u skladu sa, kako se navodi, rezolucijom 2803 Saveza bezbednosti UN, koju su UN odobrile u novembru.

Američki lider ocenio da je Odbor "jedan od najznačajnijih tela ikada stvorenih" i da mu je čast da njime predsedava, a najavio da će sarađivati sa mnogima, uključujući i Ujedinjene nacije. 

Putin: Rusija spremna da uputi milijardu dolara u Odbor za mir kao podršku palestinskom narodu

"Danas je svet bogatiji, bezbedniji i mnogo mirniji nego što je bio pre samo godinu dana. Završili smo osam ratova i verujem da ćemo uskoro i deveti. Znate na koji mislim. Onaj za koji sam mislio da će biti lak, ali se ispostavilo da je najteži", rekao je Tramp aludirajući na sukob u Ukrajini.

Istovremeno, kritičari Trampove inicijative spočitavaju mu da kreira konkurenciju UN s obzirom na to je ranije Ujedinjene nacije opisivao kao "neaktivnu i neefikasnu organizaciju".

Predsednik Sjedinjenih Država je ranije ocenio je da je "njegova zemlja zamenila Ujedinjene nacije u njihovoj funkciji, jer su, kako je rekao, "on i njegova administracija zaustavili osam ratova i sukoba od januara". Tramp je tada isticao da su UN "pružale vrlo malo pomoći ili podrške u bilo kom od njih (sukoba), uključujući i "katastrofu koja se trenutno dešava između Rusije i Ukrajine".

Ko se priključio, a ko odbio članstvo i da li Tramp pravi pandan UN? Može li novoformirani Odbor bude konkurencija UN s obzirom na Tramove reči da "Odbor ima šanse da postane jedna od najznačajnijih organizacija ikada osnovanih"?

Povelja Odbora za mir, već u prvom odlomku preambule, kako su preneli mediji, "precizira da trajni mir zahteva distanciranje od pristupa i institucija koje su suviše često bile neuspešne", iako se ime konkretne organizacije ne pominje.

Kao nepotrebnu novu organizaciju za obezbeđivanje svetskog mira, Trampov odbor za mir okarakterisala je predsednica Generalne skupštine Ujedinjenih nacija Analena Berbok. Ona je istakla da već postoji međunarodna organizacija čiji je centralni zadatak i cilj održavanje svetskog mira i međunarodne bezbednosti.

"To su Ujedinjene nacije, u kojima, sa veoma dobrim razlogom, sve države sveta, bez obzira na njihovu veličinu, ekonomsku ili vojnu snagu, imaju mesto i pravo glasa", rekla je Berbok i dodala da "Povelja UN nije samo lepa stvar, već je neophodna za mir, bezbednost i prosperitet u svetu".

Nekadašnji ambasador Srbije u UN Branko Branković smatra da je Tramp jasno uvideo da stari poredak više ne važi i da pokušava da nađe mesto SAD kao velikoj sili u tom stvaranju sveta.

"Uvideo je da su glavni protagonisti novog poretka pre svega, Rusija i Kina, kao i druge regionalne sile poput Indije, Brazila, Južne Afrike. U toj takvoj varijanti, američki predsednik pokušava da nađe mesto SAD kao velike sile, ekonomske, vojne i političke, kako i na koji način u tom velikom stvaranju, SAD ostanu velika sila i da njeni interesi ne budu ugroženi", objašnjava Branković za RT Balkan.

Ipak, kako ističe, "sve je to nedovoljno u odnosu na činjenicu da UN postoje" i da su kako objašnjava Branković, Trampu UN potrebne jer SAD imaju mesto stalnog člana SB UN.

"To znači da u određenim situacijama, sa ulaganjem veta ili ne, diktiraju stvari za mir i međunarodnu bezbednost. Ali, s obzirom na to da je on pogotovo, nastupom u Davosu, veoma mnogo konfrontirao zapadnu Evropu i zemlje NATO-a, mora nešto da uradi kako bi pokušao da parira zemljama BRIKS-a u toku stvaranja novog poretka. Zbog toga je i stvorio novo telo", smatra Branković.

Prema mišljenju Brankovića, ovo telo je "grubo" stvoreno i na način koji nije baš najpolitičniji jer se zahteva "milijardu dolara".

"Iako razumem da je ta milijarda za obnovu Palestine, ta milijarda je ucena. Videli ste da je Putin odgovorio, hoću ja, ali da vi uplatite milijardu od mojih kamata. Odgovorio je Trampu baš kako treba", navodi Branković.

Uprkos Trampovom stavu, Branković stvaranje novog tela vidi ne kao zamenu za UN, nego kao stvaranje fronta u toku stvaranja novog svetskog poretka koji treba da obezbedi odgovarajuću poziciju i položaj SAD kao velike sile.

"Evidentno je da niko u ovom svetu ne negira značaj UN osim što pojedine članice koje su potpisale Povelju UN, povremeno je krše. Zahvaljujući UN, mi 80 godina nemamo novi svetski rat. Svi oni drže UN i Povelju u rezervi da izađu sa tim kad zatreba velikim silama. Svim malim zemljama ostaje da se i dalje bore za Povelju i međunarodno pravo. Nema bilo kakvog straha da bi bilo šta moglo da zameni UN, jer to ma koliko neka zemlja, makar to bila i Amerika želela, to mnoge druge zemlje, ne žele. To što su se i Berbokova prisetili UN, to je zato što zadire u njihove interese", ističe Branković.

Kada je reč o mestu Srbije u novo pozicioniranju, kao i komentarišući to što naša zemlja za sada nije dobila poziv za članstvo, Branković smatra da "ne treba da se guramo mnogo gde nam nije mesto i zauzimamo stavove velikih sila protiv kojih smo bili dugo".

"Da se ja pitam, ne bismo žurili. Iza toga se stvara jedan blok zemalja. Mi nismo ni NATO ni EU i nemamo obavezu da idemo sa svim zemljama uz regiona, koje tamo idu", zaključuje Branković.

Prema ranije objavljenom nacrtu osnivačke povelje, Tramp je prvi predsednik odbora za mir, a svaka država članica bi služila mandat od najviše tri godine od stupanja na snagu ove povelje, uz mogućnost obnavljanja članstva. Odbor je u povelji opisan kao "međunarodna organizacija koja nastoji da promoviše stabilnost, obnovi pouzdanu i zakonitu upravu i obezbedi trajni mir u područjima pogođenim ili ugroženim sukobom". Kako je ranije najavljeno, iako bi članovi mogli da se pridruže besplatno, članarina od milijardu dolara bi im omogućila stalno članstvo.

Ruski predsednik Vladimir Putin izjavio je da je Rusija spremna da uputi milijardu dolara u Odbor za mir kako bi podržala palestinski narod. Naveo je da je sa američkom stranom i ranije razmatrao slanje sredstava u Odbor za mir od zamrznute ruske imovine, kao i istakao da je sasvim moguće da se ta sredstva koja su zamrznuta u vreme prethodne administracije SAD iskoriste za obnovu Gaze.

Ceremoniji u Davosu prisustvovalo je više svetskih državnika, među kojima i premijeri Mađarske, Bugarske, Jermenije, Pakistana i Katara, predsednici Argentine i Indonezije, kao i ministri spoljnih poslova Turske i Saudijske Arabije. Odboru za mir pridružilo se 18 država i privremene institucije u Prištini.

Među zemljama čiji su lideri potpisali pristupanje Odboru su Argentina, Azerbejdžan, Bahrein, Bugarska, Mađarska, Indonezija, Jordan, Jermenija, Kazahstan, Katar, Mongolija, Maroko, Pakistan, Paragvaj, Saudijska Arabija, Turska, Ujedinjeni Arapski Emirati i Uzbekistan.