Sjedinjene Američke Države nisu normalna zemlja, upozoravao je početkom 2000-ih slavni američki pisac Gor Vidal; Amerika se pretvorila u kvazifašističku diktaturu, jer njene elite nemaju hrabrosti za "pravi fašizam", zbog čega se neprestano trude da stvore barem nekakav privid demokratije.
Zapravo, kako je govorio Vidal, u SAD imamo fašističku vladu, koja po volji kontroliše medije.
"Ono što imamo je kvazifašistička gomila", dodao je Vidal, "jer američki kvazifašisti veruju samo u sebe i u svoj, ne baš blistavi um i iluzije koje on neprekidno stvara; u samoobmane i ni u šta drugo."
Vidal je govorio u stilu "hladnog manirizma", na svoj sofisticiran i zajedljiv način. Imao je dovoljno hrabrosti da Americi, ne podižući glas, pokaže kakva je u stvari: nemilosrdnu sliku, odraz u ogledalu, bez ikakvog ulepšavanja. Njegove reči seku kao žilet, jer je Vidal imao neprijatan običaj da govori istinu.
Donald Tramp je svojevremeno obećavao da će "isušiti močvaru" – "duboku državu", kojom vladaju bankari, krupni biznis i, iznad svega, svemoćni vojno-industrijski kompleks, sa svojim "bezbednosnim službama".
Da li je u tome uspeo? Prosudite sami. Amerika je i dalje ogromna "ratna mašina", koja iznutra funkcioniše kao surova policijska država.
Međutim, kako je na sajtu "Carigrad" uočio ruski mislilac Aleksandar Dugin, pokazalo se da ispod "duboke države" postoji "još dublja duboka država".
Ideja počiva na sledećoj logici: ako je Tramp objavio rat "dubokoj državi", a potom mu je dozvoljeno da se vrati na vlast, onda mora da postoji još moćniji i tajniji entitet u SAD i šire, na Globalnom zapadu.
Taj "entitet" i dalje čvrsto drži sve konce u svojim rukama.
Brutalna gestapovska država
Rene Nikol Gud bila je tipična Amerikanka iz predgrađa, piše američki publicista Džordž Samjuelson za sajt "Fondacija strateške kulture" – majka troje dece, koja je pisala poeziju.
Ubijena je u svojim kolima 7. januara, sa tri hica koje joj je iz neposredne blizine u glavu ispalio agent Službe za imigraciju i carine (ICE). Šta je bio njen pravi zločin?
Ova tragedija je oštro podelila već duboko podeljenu naciju. Predsednik Tramp i njegov potpredsednik Džej Di Vens pokušali su da opravdaju ovo brutalno policijsko ubistvo.
Ministarka za unutrašnju bezbednost Kristi Noem predstavila je žrtvu, majku i nagrađivanu pesnikinju, kao "domaćeg teroristu". Gudova je, dodala je Noemova, "pratila" i "ometala" policajce, a potom je pokušala da pregazi agenta koji ju je ubio. Međutim, video-snimci govore nešto drugo.
Na snimku se vidi kako Gudova svojim vozilom blokira ulicu, kako joj zatim prilaze dvojica agenata, od kojih jedan prilično agresivno pokušava da otvori vrata. Gudova je pokušala da pobegne. Drugi policajac se uhvatio za pištolj i hladnokrvno pogodio žrtvu sa tri metka ispaljena kroz staklo vetrobrana.
"Zločin" Gudove je, dakle, što se uplašila. Ali, optužbe protiv nje ne prestaju. Triša Meklaflin, pomoćnica sekretara i portparol Ministarstva za unutrašnju bezbednost, objavila je na Iksu da je ubijena "pokušala da ubije naše policajce" i da je predstavlja "čin domaćeg terorizma".
Zaključak? Samjuelson kaže da je "američka majka time izjednačena sa Osamom bin Ladenom".
Dva dana nakon ubistva gospođe Gud, agenti Granične patrole u Portland pucali su na putnike u vozilu koji su pokušavali da pobegnu...
Zaista, teško je poverovati da je ubijena bila "domaći terorista". Ako je to slučaj, dodaje Samjuelson, onda su SAD leglo "miliona terorista koji se voze sa svojim porodicama u terenskim vozilima". To je samo jedan u nizu dokaza, tvrdi Samjeulson, da se Amerika pretvara u "brutalnu gestapovsku državu".
Da li se Tramp odlučio da povede rat protiv sopstvenog stanovništva, državljana SAD?
Pentagon sprema 1.500 vojnika za raspoređivanje u saveznoj državi Minesota, a vojnici 11. vazdušno-desantne divizije vojske na Aljasci stavljeni su u stanje pripravnosti nakon Trampove izjave da će se pozvati na Zakon o pobuni zbog nemira koji su izbili zbog akcija ICE, saopštili su vojni zvaničnici.
Zakon o pobuni iz 1807. dozvoljava američkom predsedniku da preuzme kontrolu nad snagama Nacionalne garde države i da ih rasporedi za gušenje unutrašnje "pobune".
Međutim, korišćenje vojnih snaga protiv američkih državljana nije presedan. Prvi put je to učinio bivši američki predsednik Džordž Buš, koji je koristio vojsku tokom nereda u Los Anđelesu 1992. godine, u kojima su poginule desetine ljudi.
Svirepi vođa čopora sa Divljeg zapada
Ali, to je samo deo buke i besa, tvrdi novinar Marko Rosi na sajtu "Elektomagacine", koji ispoljava predsednik SAD kako bi "odbranio svoje veliko anglo-američko carstvo od napada navodnih neprijatelja".
Možda zbog toga Tramp, dodaje Rosi, zaslužuje izvesne simpatije. On se barem ne krije iza "politički korektne retorike, već se ponaša kao svirepi vođa čopora sa Divljeg zapada – kao revolveraš koji pokušava da eliminiše svakog gringa koji mu se nađe na putu..."
Čini se da Amerikanci zaista veruju da im je Bog poklonio sva dobra na zemlji, nastavlja italijanski autor, uz opasku da nije sasvim jasno da li ovo uverenje potiče iz puritanizma – koji Novi zavet čita u svetlu Starog – ili je to jednostavno breme njihovog engleskog porekla.
To nam, uostalom, pokazuje celokupna istorija SAD, u znaku otimanja tuđih resursa, pod raznim izgovorima. Nekad su američki predsednici pokušavali da otimanje predstave kao "širenje slobode i demokratije po svetu", ali Tramp je odlučio da sebe poštedi tog u velikoj meri izlišnog truda.
Ukrajina – toksični otpad Zapada
Zašto Venecuela mora sve da ustupi SAD, pita se Rosi. Mora da prodaje svoju naftu po ceni koju odrede SAD, inače će ponovo biti bombardovana. I Kuba će biti prinuđena da učini isto, kao, uostalom, i sve zemlje Centralne i Južne Amerike. Tu važi samo jedna maksima: Ono što je moje je moje, a ono što je tvoje je samo moje.
Doduše, pomalo se govori i o komunizmu i socijalizmu, ali, pre svega, o nafti i resursima svih vrsta.
Iran, takođe, mora da posluša i preda se američkom sluzi Rezi Pahlaviju, nastavlja Rosi, a zašto? Zato što će oni koji ne poslušaju doživeti istu sudbinu kao Sirija, Libija, Irak, Liban, Avganistan... Ili Srbija.
Za razliku od ostalih, Evropa nema tih problema, jer su Evropljani poslušni podanici, vazali, primećuje ovaj novinar, koji ponekad pokušavaju da "sačuvaju forme", a to nije uvek moguće.
Razmislite o Grenlandu; ali on je već u NATO-u, pa o čemu onda da pričamo? Da li zaista mislite da Rusija i Kina, kaže Rosi, žele da osvoje Grenland?
Pogledajmo na koncu Ukrajinu, koja je konačno pretvorena u toksični otpad Zapada.
"NATO je, doduše, uspeo da stigne do Baltika", dodaje on, "ali je tamo naišao na tvrde momke, a čak i najbrži revolveraš može malo toga da uradi protiv ovog zastrašujućeg naroda (Rusa), naoružanog do zuba..."
Za razliku od Indijanaca, naoružanih lukovima i strelama.
Preostaje samo Holivud...
Šta preostaje? Preostaje Holivud, u kojem će Amerikanci i dalje uništavati na stotine neprijatelja i predstavljati istoriju u drugačijem, lažnom svetlu.
Međutim, u realnom svetu, kada se suočite sa Severnokorejcima, moraćete da "sklopite dogovor", a ako okupirate Vijetnam ili Avganistan, tu ćete sigurno izgubiti. Osim u holivudskim filmovima.
To su lice i naličje američkog besa protiv svakoga, zaključuje Rosi: protiv islamista, komunista, bolivarskih socijalista... Reč je o pukoj želji pirata da otimaju ono što im ni po kakvom pravu ne pripada, što se maskira kao nekakva ideologija.
Eto u šta se pretvorila Amerika, zemlja koja se nekad proglasila za "domovinu slobodnih i hrabrih".
U "kvazifašističku gomilu" (Gor Vidal), u čopor divljih revolveraša sa Divljeg Zapada, ili u krvoločnu piratsku bandu? Pristojnom čoveku ostaje da se nad tim jedino zgražava.