Istraživački direktor Valdaj kluba: Grenland otkrio pravi problem NATO-a

Predsednik SAD Donald Tramp je navodno postavio ultimatum grupi evropskih zemalja: prihvatite prodaju Grenlanda Sjedinjenim Državama ili se suočite sa dodatnim trgovinskim carinama.

Sav jad Evropljana u odbrani ledenog ostrva: Tragikomedija u više činova

Ovo nije prvi ultimatum koji je Tramp izdao. Poslednjih godina bilo ih je nekoliko usmerenih ka Rusiji, mnogi sada zaboravljeni. U tom smislu, stara šala se savršeno uklapa: Tramp je čovek od reči. On da reč, a zatim je povuče, piše za "Komersant" istraživački direktor Valdaj kluba Fjodor Lukjanov.

Ali ovde postoji razlika. Nije tajna da Trampa Evropljani nerviraju. Nije tajna ni njegovo uverenje da blok duguje Vašingtonu sve, dok je istovremeno nesposoban da postigne bilo šta ozbiljno bez američkog pokroviteljstva. Ako bilo gde izabere doslednost, verovatno će to biti u ovom pravcu.

Zašto Grenland? Nekoliko motiva je u igri.

Prvo, sujeta. Ovo je možda najvažniji faktor u Trampovoj ličnoj psihologiji. Želi da uđe u istoriju kao predsednik koji je Ameriku učinio drugom najvećom zemljom na svetu po teritoriji. Geografija mu je važna kao simbol veličine. To su političko brendiranje, imperijalna nostalgija i lična ambicija spojeni u jedno.

Postoji metod u Trampovom grenlandskom "ludilu"

Drugo, strateška vrednost Grenlanda je stvarna. Arktik se pretvara u region dugoročne konkurencije. Lista interesovanja je široka: minerali, vojna infrastruktura, logističke rute, pa čak i centri podataka, za koje hladne temperature nude očigledne prednosti.

U teoriji, Vašington bi mogao da dobije mnogo toga što želi jednostavnim pregovorima sa Danskom. Ali Tramp ne razmišlja kao diplomata. Njegov instinkt je bliži instinktu investitora: bezbednije je posedovati nego iznajmljivati.

U širem smislu, to je reakcija na svet koji on vidi kao nestabilan i sve više neprijateljski nastrojen. U takvom svetu, nijedan sporazum nije trajan. Samo direktna kontrola je važna.

Treće, Grenland se uklapa u Trampovo oživljeno razumevanje Monroove doktrine u njenom izvornom duhu: držanje evropskih sila van zapadne hemisfere. Po ovoj logici, Danska je anahronizam, poslednje kolonijalno prisustvo u regionu. Zašto bi Grenland, koji se nalazi hiljadama kilometara od Kopenhagena, ostao pod danskim suverenitetom?

I to nas dovodi do većeg pitanja: šta to znači za NATO?

Sama ideja da bi NATO jednog dana mogao da prestane da postoji deluje zapanjujuće. Većina ljudi koji danas žive nikada nije poznavala svet bez njega. Od sredine 20. veka, alijansa je bila stub međunarodne politike: prvo tokom Hladnog rata, a zatim i u decenijama nakon toga. Njena uloga se promenila, ali je njena institucionalna težina samo rasla.

Ipak, istorijski gledano, nije postojao jedinstveni "politički Zapad" sve do druge polovine prošlog veka. Nastao je pod uslovima koji više ne postoje u istom obliku.

To ne znači da će se NATO sutra raspasti. Kompromis se i dalje može pronaći, posebno zato što uverenje da je NATO nepotreban ne dominira u Sjedinjenim Državama. To je Trampov stav, ne konsenzus.

Nova šok poruka američkog predsednika: NATO je pred raspadom?

Zapadna Evropa, u međuvremenu, nije sposobna da brzo izgradi nezavisni vojno-politički blok. Čak i ako bi se takva ambicija obnarodovala, nije jasno da li bi mogla da se ostvari bez američke podrške. Širi evropski interesi se razlikuju, a percepcija pretnji se značajno razlikuje od zemlje do zemlje.

NATO će verovatno opstati, jednostavno zato što velike institucije poseduju zamah i inerciju. Ali ako su skoro sve glavne institucije izgrađene u drugoj polovini 20. veka sada u krizi zbog promenjenih okolnosti, jedno pitanje postaje neizbežno: zašto bi NATO bio izuzetak?