Ko je Džoš Gruenbaum i čemu služi u pregovorima Moskve i Vašingtona

Ime Džoša Gruenbauma do juče je bilo gotovo nepoznato široj javnosti, čak i u Americi. Nije diplomata, nema političku karijeru iza sebe, ne pojavljuje se u televizijskim studijima i ne drži govore. Ipak, njegovo prisustvo na sastanku sa predsednikom Rusije Vladimirom Putinom sinoć u Kremlju, rame uz rame sa Stivom Vitkofom i Džaredom Kušnerom, pokazuje da je reč o čoveku koji u novoj fazi američke politike prema Moskvi ima konkretnu, a ne simboličku ulogu.

Gruenbaum je čovek iz senke na čelu skoro pa nevidljive, ali izuzetno moćne institucije – Federalne službe za nabavke. Kroz tu službu prolaze državni ugovori vredni desetine milijardi dolara, nabavke, infrastrukturni projekti, tehnološki aranžmani i finansijski tokovi američke administracije. Drugim rečima – to je mesto na kojem se politika prevodi u praksu.

Čovek iz sveta kapitala

Za razliku od klasičnih birokrata, Gruenbaum u državnu službu nije došao iz sveta politike, već iz sveta velikog novca. Bio je direktor u investicionom gigantu KKR i potpredsednik Moelis&Company. A pre ulaska u svet investicionog bankarstva, profesionalnu karijeru gradio je u porodičnom biznisu – uvozu hrane.

Putin se sastao sa Vitkofom i Kušnerom u Kremlju: Razgovori trajali više od tri i po sata

U administraciju Donalda Trampa ušao je pre godinu dana, u trenutku kada je pokrenuta široka revizija državne potrošnje i kada je na scenu stupio koncept "efikasne države", inspirisan radom Maskovog DOGE-a. I lako se uklopio – reformisao je sistem federalnih nabavki, sprovodio mere štednje, pregovarao o jedinstvenim državnim ugovorima sa velikim tehnološkom kompanijama...

Federalna služba za nabavke tvrdi da joj je već uštedeo više od 52 milijarde dolara, od čega oko 12 milijardi samo na konsultantskim aranžmanima. U okviru revizije višemilijarderskih ugovora koje država ima sa tehnološkim i konsultantskim kompanijama, Gruenbaum je zauzeo nepopustljiv stav i u pismu zatražio da svaki ugovor bude objašnjen jednostavno i jasno.

"Petnaestogodišnjak bi trebalo da može da razume koju uslugu pružate i zašto je ona važna – bez konsultantskog žargona i besmislenih fraza", napisao je Gruenbaum.

Ta rečenica je vrlo brzo postala simbol njegovog pristupa.

Pod njegovim nadzorom, kompanije poput "Gugla", "Orakla", "Amazona" i "Ubera" bile su primorane da opravdaju svoje ugovore ili se suoče sa njihovim raskidanjem. Neke su popustile i dale velike cenovne ustupke. Druge su se, pisao je o tome "Fajnenšel tajms", žalile Beloj kući zbog "agresivnog i neprijatnog" pristupa.

Gruenbaum, međutim, odbacuje optužbe da je grub ili, što mu se takođe stavljalo na dušu, ideološki motivisan.

Poruka iz Kremlja nakon pregovora: Bez teritorijalnog rešenja nema trajnog mira

"Ne mogu da se setim nijednog spornog ili neprijatnog razgovora sa industrijom. Mi samo tražimo vrednost za novac. Ako postoji bolja ponuda – očekujemo da je vidimo", hladno je objasnio.

Prvi put u Kremlju, ali ne i u Vitkof-Kušner delegaciji

Njegovo pojavljivanje u Moskvi, smatraju analitičari, pokazuje da se razgovori ne vode samo na političkom nivou, već da ulaze i u operativnu fazu. Jer se od Gruenbauma sigurno ne očekuje da, poput diplomata, brine o protokolima i izjavama, već da bude tehnički stub američke strane – čoveka koji zna kako da politički dogovor pretvori u sistem koji funkcioniše.

S toga bi podela posla i njegovo mesto u američkoj delegaciji moglo da se zamisli ovako: ako Vitkof vodi političku dimenziju pregovora, a Kušner strateške odnose, Gruenbaumov zadatak bi bio da izračuna šta je izvodljivo i šta može da opstane.

Iako se mnogima tako činilo, sinoć u Moskvi nije bilo premijerno prikazivanje Džoša Gruenbauma: u decembru 2025. već je boravio na Floridi sa ruskim, ukrajinskim i evropskim predstavnicima, učestvovao je i u razgovorima o bezbednosnim garancijama, kao i na nedavnom sastanku tzv. "koalicije voljnih" u Parizu. Uz to uključen je u rad Trampovog Odbora za mir, tela fokusiranog na obnovu Gaze i rešavanja globalnih konflikata, kao viši savetnik. 

Ali, od njega se ne očekuje ni empatija ni politička mekoća nad užasima Gaze, jer je u više navrata javno govorio da su njegovi stavovi oblikovani porodičnim nasleđem. Naime, dolazi iz ortodoksne jevrejske porodice i potomak je čoveka koji je, za razliku od ostatka porodice, preživeo Holokaust. Iako po obrazovanju pravnik i ekonomista, pre ulaska u finansijski sektor, nekoliko godina je čak proveo na ješivi, gde je bio posvećen verskom obrazovanju. 

A kakvu će ulogu zauzeti prema Moskvi – da li će nastupati kao tradicionalno zapadno sumnjičav akter ili kao pošten pregovarač? Ako se sinoć, dok je prolazio Moskvom, setio ko je stavio tačku na Hitlerove ambicije – onda je izbor lak.