Kišinjev je i ranije uticao na izbore u Gagauziji, sada će pokušati novu intervenciju

Partija akcije i solidarnost (PAS), vladajuća stranka u Moldaviji, može da utiče na izbore za parlament Gagauzije, tako što će u poslednjem trenutku, suprotno zakonu, uneti izmene u izborni zakonik, izjavio je bivši predsednik i lider opozicione Socijalističke partije Igor Dodon.

U jeku priča o pripajanju Moldavije Rumuniji: Iz Gagauzije stiže predlog o referendumu

Dodon je podsetio da je i prošle godine vlast unela izmene u izborno zakonodavstvo svega nekoliko nedelja pre početka izborne kampanje, što je bilo kritikovano od strane evropskih institucija

"Te novine su uticale na rezultate izbora i omogućile PAS-u da zadrži parlamentarnu većinu", napisao je Dodon na svom telegram kanalu.

Prema njegovim rečima, slična situacija može da se ponovi i na izborima za parlament Gagauzije u sastavu Moldavije.

"Trenutno postoji rizik od unošenja sličnih izmena u izborno zakonodavstvo uoči izbora u Gagauziji, što otvara ozbiljna pitanja u vezi sa pravičnošću izbornog procesa", naglasio je političar.

Centralna izborna komisija Gagauzije saopštila je 21. januara da je održavanje parlamentarnih izbora u Gagauziji, planiranih za mart, blokirano nakon što je Vrhovni sud Moldavije suspendovao ovlašćenja više članova Centrizborkoma autonomije. 

U Gagauziji su političari i javne ličnosti više puta izjavljivali da centralne vlasti Moldavije vrše pritisak na region.

Gagauzija pod neviđenim pritiskom moldavskih vlasti: Insistiranje da se odustane od Rusije i Turske

Rukovodstvo ove autonomne oblasti tvrdi da su krivični postupci protiv lokalnih političara i sporovi oko statusa šefa autonomije pokušaj da se ograniči politička samostalnost regiona.

Krajem decembra sud u Komratu je u odsustvu osudio predsednika Narodne skupštine Gagauzije Dmitrija Konstantinova na 12 godina zatvora zbog optužbi za finansijske zloupotrebe.

Odnosi autonomije sa rukovodstvom Moldavije pogoršali su se 2023. godine nakon pobede Jevgenije Gucul na izborima za šefa autonomije, koja je izjavila da želi da jača prijateljske odnose regiona sa Rusijom i kritikovala politiku konfrontacije s Moskvom koju vodi rukovodstvo u Kišinjevu.

Vlasti su pokušale da proglase izbore nezakonitim, ali je parlament Gagauzije izrazio solidarnost s Gucul.

Predsednica Maja Sandu odbila je da potpiše ukaz o imenovanju Gucul za člana vlade, iako to zahteva zakonodavstvo Moldavije.

Sud u Kišinjevu je 5. avgusta osudio Gucul na sedam godina zatvora sa trenutnim izvršenjem kazne. Osuđena je zbog finansiranja partije Šor, koja je zabranjena u Moldaviji, što je izazvalo oštre kritike od strane odbrane i pristalica.

Šefica gagauske autonomije nazvala je presudu "političkom presudom po direktivi sa vrha" i optužila predsednicu za represiju kao instrument borbe protiv neistomišljenika.

Bivši predsednik: Sandu želi da ostane upamćena kao poslednji lider Moldavije

Gagauzija – autonomna oblast na jugu Moldavije, u kojoj živi oko 150.000 stanovnika – tradicionalno zastupa prorusku politiku, dok zvanični Kišinjev vodi politiku evropskih integracija.

Godine 1990. proglasili su sopstvenu republiku, ali je Kišinjev nije priznao i poslao dobrovoljačke jedinice radi "umirivanja" Gagauza.

Sukob je rešen u decembru 1994. godine stvaranjem autonomije. Tada je moldavski parlament usvojio zakon o posebnom pravnom statusu Gagauzije, kojim je formalizovan sporazum prema kojem su se Gagauzi odrekli stvaranja nezavisne države.

Međutim, aktuelna vlada, formirana od strane prozapadne Partije akcije i solidarnosti, priznaje da se tih sporazuma ne pridržava u potpunosti.