Svet
Evropa bez ideje i bez suveriniteta: Guske u magli
Na Zapadu je suverena jedino Amerika. Samo ona može da donosi odluke. Ostali su sluge, vazali, niko i ništa. Obični dostavljači pica. Koji ne zaslužuju čak ni bakšiš
Rusija ne namerava da razgovara sa Kajom Kalas, komesarkom Evropske unije za spoljne poslove. Očigledno je da Rusija, a ni Sjedinjene Američke Države neće ni o čemu da raspravljaju sa šeficom evropske diplomatije Kajom Kalas, potrebno je sačekati da ona ode, rekao je portparol Kremlja Dmitrij Peskov.
"Nažalost", dodao je, "degeneracija političara na vlasti (u Evropi) utiče na ceo sistem međunarodnih odnosa. Da, oni su nekompetentni."
Ko može da o bilo čemu razgovara sa Kajom Kalas?
"Na kraju krajeva, niti ćemo mi ikada razgovarati o nečemu sa njom, niti će Amerikanci razgovarati sa Kalasovom o bilo čemu, to je očigledno. Šta onda da radimo? Moramo da sačekamo da ona ode", izjavio je Peskov.
Zašto? Jednostavno zato što Rusija nema vremena za gubljenje vremena sa potpuno nesposobnim osobama, piše italijanski pisac Andrea Marćiljano na sajtu "Elektomagacin". Šamar udaren Kalasovoj bio je politički šamar prvog reda, bez izvinjenja.
Rusija nema da o čemu razgovara ni sa pomenutom Kalasovom, kao ni sa čitavom Evropskom unijom, i njenom nomenklaturom, barem onakvom kakva je danas. I to je, dodaje Marćiljano, znak koliko EU trenutno vredi na međunarodnoj političkoj sceni: manje od nule.
Politika, prava politika, danas se vodi drugde: u Beloj kući, u Kremlju, u Zabranjenom gradu, čak i u nekim podsaharskim, afričkim prestonicama. Svakako ne u Briselu. Peskov nije štedeo reči, kaže Marćiljano. To šta je rekao o Kalasovoj, rekao je izuzetno jasno, oštro, i ne bez ironije.
Savijanje banana
Inače, Kalasova je Estonka, koja dobro predstavlja ovakvu Evropu, lišenu suštine, tvrdi italijanski pisac – Evropu bez ideje. Ona je nerealna, arogantna, i zaista nesposobna, kaže Marćiljano, ali je imenovana na ovu funkciju, koja je isto što i funkcija ministarke evropskih spoljnih poslova, koja zahteva ličnost daleko većeg ugleda, i političkog i intelektualnog. Evropljani, evropski narodi, nažalost, nisu bili te sreće.
Kalasova mrzi Rusiju, od koje je njena porodica stekla samo koristi i privilegije. Njen otac bio je visoko pozicioniran u sovjetskoj nomenklaturi, ali ona ipak, uprkos svemu, čak i uprkos zdravoj razumu i svakoj logici, mrzi Ruse, što je, primećuje ovaj autor, apsurdna mržnja, ali savršeno funkcionalna za one koji žele da se rat u Ukrajini nastavi, po mogućnosti unedogled.
Ono što je rekao za Kalasovu, portparol ruskog predsednika, mogao je da kaže i za Ursulu fon der Lajen, šeficu Evropske komisije. I ova nemačka frau mrzi Ruse, ali to se poklapa sa interesima nevidljivih gospodara Evrope, a možda još više sa interesima onih koji ne žele stvaranje istinski političkog entiteta u Evropi.
U brisleskim kancelarijama se za to vreme, dodaje Marćiljano, "bave savijanjem banana". Nametanjem ograničenja i zabranom ekonomskog razvoja; obezbeđivanjem milijardi dolara malom kijevskom tiraninu i njegovim sledbenicima, koji će, verovatno, doneti potpunu propast Ukrajini, dok će oni nastaviti da se kupaju u svojim zlatnim toaletima, ne mareći za masovne pokolje i razaranja.
Peskov to dobro zna i zato je, zaključuje Marćiljano, udario gromoglasni šamar gospođi Kalas.
Igra malog tiranina iz Kijeva
Za to vreme je, dok su Rusija, SAD i Ukrajina započele pregovore u Abu Dabiju, Davos pokazao stvarnu poziciju EU u tek nastajućem svetskom poretku, konstatuje sociolog Rikardo Martins na sajtu "Nju istern autluk", koja je isključena iz donošenja svih važnih političkih odluka, što je ne spasava od toga da snosi troškove, i rata i mira.
Forum u Davosu, dodaje Martins, više nego bolo šta drugo, razotkrio je stvarnu ulogu koju Evropa ima u "padu Zapada". On neće biti upamćen kao "forum za globalnu koordinaciju", već kao "obdukcioni izveštaj o međunarodnom poretku predvođenog Zapadom".
Ono što smo gledali u Davosu, u pitoresknom, alpskom okruženju, dodaje ovaj sociolog, nije bilo jedinstvo Zapada, već, uprkos svim retoričkim ukrasima, demonstracija njegovog raspada. Stratešku konfuziju Evropljana pratio je osećaj da je svet već odavno prevazišao okvire koje još brane evroatlantske elite.
Jedan od govora, smatra Martins, koji je posebno jasno obeležio ovaj trenutak, jeste govor Vladimira Zelenskog, malog tiranina iz Kijeva.
Govor Zelenskog bio je upečatljiv ne samo zbog svog tona, već i zbog ciljane publike, tvrdi ovaj sociolog: on je optužio je EU za stratešku neodlučnost, vojnu slabost i nemoć da garantuje bezbednost Ukrajine. Evropa "još ne zna kako da se brani", rekao je Zelenski, i ostaje strukturno zavisna od Vašingtona.
To je, zapravo, bilo još jedno javno poniženje Evrope, na koje nije usledio nikakav odgovor. Njegovu retoriku, nastavlja Martins, treba shvatiti kao "konačni obračun" – igru na "sve ili ništa", u kojoj je spalio sve mostove i pokrenuo frontalni napad, bez obzira na posledice.
EU u stanju strateške paralize
Zelenski je u Davosu o Evropi govorio kao o slaboj i amoralnoj. Optužujući Evropu, Zelenski je pokušao da krivicu pretvori u polugu u završnoj fazi pregovora, tvrdi Martins.
Naš izbor
Do Davosa, Kijev je već bio svestan da se u Abu Dabiju između SAD, Rusije i Ukrajine pregovara o teritorijalnim ustupcima – naravno, bez učešća Evrope.
Zelenski je zatražio da Ukrajina – ili ono što od nje bude ostalo – bude, pod hitno, primljena u EU. Prema izveštaju "Fajnenšel tajmsa", još tokom 2027.
To omogućava Zelenskom da teritorijalne gubitke pretvori u "civilizacijski dobitak": Ukrajina će izgubiti teritorije, ali će, navodno, postati "deo Evrope".
Uzalud. Odgovorio mu je nemački kancelar Merc: ideja, da se Ukrajina pridruži EU tokom 2027. je, prema Mercovim rečima, "van svake pameti". Ukrajini predstoji veoma dug put do prijema u "klub privilegovanih". To je privilegovana Božja bašta, rekao je bivši šef evropske diplomatija Žozep Borelj, sve ostalo je džungla.
Šefica Evropske komisije Ursula fon der Lajen je na Forumu pohvalila "herojsku borbu Ukrajine", ali nije odgovorila na optužbe Zelenskog. Ova asimetrija ukazuje na dublji problem: nesposobnost Evrope da finansijsku moć pretvori u stratešku.
Drugim rečima, Evropa se našla u stanju strateške paralize. U prevodu: možete plaćati, ali ne možete donositi odluke. U stilu one narodne izreke: zna se ko kosi, a ko vodu nosi.
Poruka je krajnje jasna: na Zapadu je suverena jedino Amerika. Samo ona može da donosi odluke. Ostali su sluge, vazali, niko i ništa. Obični dostavljači pica. Koji ne zaslužuju čak ni bakšiš.
Live
