Skoro godinu dana nakon što je nemački general Alfons Majs napisao da je Bundesver manje-više iscrpljen, nemačke oružane snage nalaze se su nikad goroj situaciji zbog naoružanja koje šalju Ukrajini, piše "Ekonomist".
U eventualnom vojnom sukobu, nemačke zalihe potrajale bi samo nekoliko dana, umesto 30 koliko preporučuje NATO. Radio oprema Bundesvera je analogna i stara 40 godina, pa ju je lako presresti. Od 350 borbenih vozila pešadije "puma", samo 150 je u funkciji.
Nemačka vojska čak nema ni dovoljno flastera, pokazuje izveštaj generalnog inspektora oružanih snaga.
Za stručnjake i vojno osoblje, sumorno stanje Bundesvera nije novost, ali sve do ruskog napada na Ukrajinu, nemačkim liderima nisu preduzimali ništa po tom pitanju, piše "Ekonomist" i ukazuje da se nemačka vojska svela na to da je mogla da pošalje nekoliko stotina pripadnika u Avganistan ili Mali, ali izgubila je sposobnost da brani svoju državu i ispuni obaveze u okviru Alijanse.
Iako se očekivalo da će nakon početka rusko-ukrajinskog sukoba doći do radikalnih i brzih promena u nemačkoj vojsci, na šta je ukazivala i odluka kancelara Olafa Šolca koji je osnovao dodatni fond od 100 milijardi evra za oružane snage, što je više od godišnjeg budžeta za odbranu, 11 meseci kasnije, u Bundesveru se malo toga promenilo.
Berlin jeste naručio 35 američkih borbenih aviona F-35 kojima će zameniti flotu "tornada", ali lovci će biti isporučeni tek 2027. godine.
List podseća da je ministarka odbrane Kristin Lambreht 16. januara morala da podnese ostavku usled niza gafova, te da je odlučujuća godina izgubljena jer velike reforme koje su bile najavljene - nisu sprovedene.
Njen naslednik Boris Pistorijus neće imati ni minut odmora, ističe "Ekonomist" i navodi da novi ministar ima zadatak da obnovi Bundesver, ali i da nastavi da pomaže Ukrajini, dok istovremeno mora da ispunjava obaveze prema NATO-u.
Nemačka je 1. januara preuzela vođstvo nad glavnom NATO jedinicom - Zajedničkom radnom grupom vrlo visoke odgovornosti NATO, koja uključuje 11.500 vojnika, od kojih više od polovine obezbeđuje Berlin.
Međutim, ako bi došlo do raspoređivanja ove jedinice, Nemačka bi morala da uzme opremu iz drugih jedinica Bundesvera zbog loše opremljenosti. Britanski list ukazuje da jedinica najverovatnije ne bi mogla da bude operativna u roku od 48 do 72 sata, što je je standard NATO-a.
Pored toga, Nemačka se obavezala da će do 2025. godine NATO-u na raspolaganje staviti 30.000 potpuno opremljenih muškaraca i žena, ali stručnjaci sumnjaju da je tako nešto moguće.
U oružanim snagama Nemačke je ukupno 183.000 ljudi. Poređenja radi, na kraju Hladnog rata bilo ih je skoro pola miliona. Zapadna Nemačka je tada trošilo skoro tri odsto BDP-a na odbranu.
Tri decenije nedovoljnog finansiranja i birokratija uzeli su veliki danak, ali za refromu Bundesvera potrebno je više od novca. Potrebno je, u skladu sa planom vlade, broj pripadnika povećati na 203.000 do 2032. godine, što neće biti moguće ukoliko ovakva situacija bude potrajala.