Svet
Kraj jedne ere: Novi START ističe, a sa njim i kontrola nad nuklearnim oružjem
Novi START je bio jedini sporazum o mehanizmima za obaveštavanje, inspekciju, verifikaciju i poštovanje sporazuma između Rusije i SAD
Sporazum o strateškom naoružanju (START), poslednje pravno ograničenje koje je određivalo maksimum borbenih raketa i nuklearnih bojevih glava u Rusiji i SAD, ističe 5. februara.
"Svet stoji na pragu nove trke u naoružanju", rekao je za "Fajnenšel tajms" ekspert Džejms Ekton. On smatra malo verovatnim da će za njegovog života biti potpisan još jedan sporazum koji ograničava količinu oružja.
Generalno, eksperti koje je kontaktirao list – makar oni zapadni, prilično sumorno gledaju na mogućnost eventualnog novog START-a, iako je ruski predsednik Vladimir Putin ponudio da tokom jedne godine i Rusija i SAD nastave da se pridržavaju centralnih kvantitativnih ograničenja u skladu sa sporazumom.
Rouz Gotemeler, bivša glavna američka pregovaračica o sporazumu (kao podsekretarka za kontrolu naoružanja) prokomentarisala je da je bilo "logično" da SAD prihvate rusku ponudu o dobrovoljnom produženju sporazuma, upozorivši: "Rusi mogu da nagomilaju bojeve glave brže nego mi."
Međutim, čini se da je američki predsednik Donald Tramp u nedavnom intervjuu za "Njujork tajms", manje više odbacio tu mogućnost. "Ako istekne, istekao je", rekao je.
Sporazum pod imenom "Novi START" poslednji je u nizu dogovora o smanjenju broja raketa i atomskih bojevih glava. Još 1991. su Vašington i Moskva potpisali originalni START (na ruskom: SNV), dok je START II potpisan 1993. Treći, poznat u Rusiji kao SNV-3 a u Americi kao "Novi START", potpisan je 2010. godine a produžen 2021.
Značaj Novog START sporazuma je teško preceniti. Kako su drugi nuklearni sporazumi ukinuti poslednjih godina, ovo je bio jedini preostali sporazum o mehanizmima za obaveštavanje, inspekciju, verifikaciju i poštovanje sporazuma između Rusije i SAD. Zajedno, one poseduju 87 posto svetskog nuklearnog oružja.
Sa nestankom START-a, mnogi očekuju da je se ubrzati svetska trka za nuklearnim naoružanjem.
Šta je Novi START?
Novi START ili Praški sporazum potpisali su tadašnji predsednik SAD Barak Obama i njegov ruski kolega Dimitrij Medvedev u Pragu 8. aprila 2010. godine. Stupio je na snagu sledeće godine.
Zamenio je sporazum iz 2002. godine kojim su se Rusija i Sjedinjene Države obavezale da smanje svoje operativno raspoređene strateške nuklearne bojeve glave na između 1.700 i 2.200 do kraja 2012. godine.
Novi START sporazum zahtevao je dalje smanjenje nuklearnog oružja dugog dometa i pružio je veću preciznost u vezi sa različitim tipovima lansirnih sistema. Nova ograničenja su bila:
- 700 raspoređenih interkontinentalnih i podmorničkih balističkih raketa (zajedno sa teškim bombarderima)
- 1.550 nuklearnih bojevih glava raspoređenih na tim platformama i
- 800 lansirnih sistema (i raspoređenih i neraspoređenih).
Ova smanjenja su postignuta do 5. februara 2018. godine.
Sporazum je uključivao mehanizme za usklađenost i verifikaciju, koji su efikasno funkcionisali. Predviđao je razmenu podataka dva puta godišnje i kontinuirano međusobno obaveštavanje o kretanju strateških nuklearnih snaga, što se u praksi dešavalo gotovo svakodnevno.
Važno je napomenuti da je sporazum takođe nalagao kratkoročne inspekcije na licu mesta raketa, bojevih glava i lansirnih sistema obuhvaćenih sporazumom, pružajući vredne i stabilizujuće uvide u raspoređivanje nuklearnog oružja druge strane.
Konačno, sporazumom je uspostavljena bilateralna konsultativna komisija i jasne procedure za rešavanje pitanja ili sporova.
Ograničenja sporazuma
Sporazum je u to vreme kritikovan zbog skromnih smanjenja i ograničenih vrsta nuklearnog oružja koje je obuhvatao.
Ali najtrajniji nedostatak bila je politička cena koju je Obama platio da bi postigao ratifikaciju od strane američkog Senata.
Da bi obezbedio dovoljnu podršku republikanaca, pristao je na dugoročni program obnove i modernizacije celokupnog američkog nuklearnog arsenala – pored postrojenja i programa koji proizvode i održavaju nuklearno oružje. Procenjeno je da će ukupna cena dostići preko 2 biliona američkih dolara.
Ovo je dovelo do "učvršćivanja" nuklearnog oružja u Sjedinjenim Državama i sprečavanja izgleda za razoružanje.
Kako je Novi START sporazum trebalo da istekne 2021. godine, Rusija je ponudila da ga produži za još pet godina, kako je dozvoljeno uslovima. Međutim, predsednik SAD Donald Tramp je odbio da uzvrati.
Nakon pobede na predsedničkim izborima u SAD 2020. godine, Džozef Bajden je pristao da produži sporazum 3. februara 2021. godine, samo dva dana pre nego što bi istekao. Sporazum ne predviđa nikakva dalja produženja.
Moskva je 2023. suspendovala sprovođenje sporazuma, nakon ukrajinskog napada na aerodrome ruske strateške avijacije. Rusija je takođe citirala nemogućnost inspekcija američkog oružja zbog sankcija Vašgintona kao neprihvatljivu izmenu uslova dogovora. Međutim, nije formalno izašla iz Novog START-a.
Šta bi sad moglo da se desi
Sa skorim istekom sporazuma, ruski predsednik Vladimir Putin je u septembru 2025. godine objavio da je spreman da nastavi da poštuje numerička ograničenja još godinu dana ako SAD postupe slično.
Osim Trampovog improvizovanog komentara – "meni zvuči kao dobra ideja" – SAD nisu formalno odgovorile na rusku ponudu.
"Očigledno nije bilo dovoljno pozitivnih signala sa američke strane. Bolje je da nema nikakvog (novog sporazuma) nego onog koji samo prikriva međusobni nedostatak poverenja i izaziva trku u naoružanju u drugim zemljama", prokomentarisao je odsustvo američke reakcije zamenik predsednika Saveta bezbednosti Dmitrij Medvedev.
"Zadovoljni smo stanjem stvari i naša bezbednost ovde je već osigurana. Zašto bismo pokretali trku u naoružanju i trošili dodatni novac na to? Ne moramo jer već imamo prednost", rekao je Vasilij Kašin, profesor na Moskovskoj visokoj školi ekonomije.
Tramp je dodatno zakomplikovao stvari insistirajući da pregovori o bilo kakvim budućim sporazumima o kontroli nuklearnog naoružanja uključuju Kinu, što Peking dosledno odbija.
Takođe, ne postoji presedan za takve trilateralne pregovore o kontroli nuklearnog naoružanja ili razoružanju, koji bi nesumnjivo bili dugi i složeni. Iako raste, kineski arsenal je i dalje manji od 12 posto veličine američkog arsenala i manji od 11 odsto veličine ruskog.
Sa druge strane Rusija je, poručila da "nuklearne" članice NATO-a, Velika Britanija i Francuska, takođe treba da učestvuju u pregovorima, što su London i Pariz odbacili.
Osvrnuvši se na zabrinutosti SAD, Kašin je rekao da je "kinesko nuklearno oružje Trampov problem, a ne naš".
"Ova priča da SAD treba da budu jake kao Rusija i Kina zajedno je ono što bi moglo da pokrene novu trku u naoružanju", upozorio je on.
Najuznemirujući deo ovog razvoja događaja je to što je kontrola nuklearnog naoružanja sada u zastoju. A nuklearni rizici rastu.
Live
