SAD sada prete Iraku: On ne može da se vrati na vlast

SAD su upozorile Irak na moguće ekonomske posledice ako se bivši premijer Nuri el Maliki vrati na vlast, objavio je "Blumberg", pozivajući se na izvore.

Prošlog meseca, šiitski blok u parlamentu nominovao je 75-godišnjeg El Malikija, koga Vašington smatra previše bliskim Iranu, za treći mandat, što će verovatno osigurati njegov povratak kada bude izabran novi predsednik.

El Maliki je služio dva uzastopna mandata kao premijer od 2006. do 2014. godine – prvi lider koji je to učinio od invazije koju su predvodile SAD 2003. godine – a prethodno je obavljao i druge funkcije u vladi.

Bela kuća je poslednjih dana pojačala pritisak na Bagdad, rekli su izvori upoznati sa situacijom, i upozorila da bi El Malikijev povratak mogao da dovede do finansijskih mera, uključujući ograničenja prihoda od izvoza nafte.

Ovaj uticaj datira još iz perioda katastrofalne američke invazije na Irak, koja je stavila iračke prihode od nafte pod nadzor SAD i dala Vašingtonu nadzor nad 90 posto budžeta zemlje, objašnjava RT.

Izvoz se deponuje na račun u Federalnoj rezervnoj banci Njujorka na ime iračkog Ministarstva finansija i njime upravlja centralna banka, finansirajući plate, penzije i državnu potrošnju.

Predsednik SAD Donald Tramp upozorio je da Vašington "više neće pomagati Iraku" ako se El Maliki vrati na funkciju, optužujući ga da sprovodi "lude politike i ideologije". Iran je navodno pozvao svoje iračke političke saveznike da se odupru pritisku SAD.

El Maliki je osudio ono što je nazvao "očiglednim mešanjem" Vašingtona, insistirajući da je izbor premijera suverena stvar.

U okviru iračkog sistema podele vlasti, premijerska pozicija je rezervisana za šiitskog političara, dok ona predsednička i mesto predsedavajućeg skupštine pripadaju Kurdu i sunitu.

Političar je proveo 25 godina u egzilu i vratio se nakon što su SAD srušile sunitsku vladu Sadama Huseina. Učestvovao je u programu "de-baatifikacije" koji su podržale SAD, a za koji kritičari kažu da je podstakao sektaško nasilje i sunitsku radikalizaciju.

Američka invazija i njene posledice izazvale su široko rasprostranjeno nasilje i nemire širom Iraka, a višestruka istraživanja ukazuju na stotine hiljada smrtnih slučajeva i dugoročne društvene i ekonomske posledice.