Škorpije u boci: Počinje li nova trka u nuklearnom naoružavanju

Robert Openhajmer, otac američke nuklearne bombe, opisao je atomsko rivalstvo SAD sa Sovjetskim Savezom kao "dve škorpije u boci".

Rizici ovog sukoba su godinama ograničavani raznim sporazumima o kontroli naoružanja, a poslednji - Novi START istekao je ove sedmice, bez zamene – i da stvar bude još opasnija, ovih dana postoji i treća škorpija u boci: Kina.

Njeno nuklearno gomilanje, najbrže na svetu od vrhunca Hladnog rata, verovatno će podstaći odgovor Amerike. Nova trka u naoružanju se nazire.

Kraj jedne ere: Novi START ističe, a sa njim i kontrola nad nuklearnim oružjem

Kada je Si Đinping, kineski lider, došao na vlast 2012. godine, njegova zemlja je imala samo oko 240 bojevih glava, što je malo u poređenju sa 1.550 koje su i Amerika i Rusija smele da drže spremne na lansirnim raketama dugog dometa prema Novom START-u.

Američki vojni planeri su pretpostavili da bi u nuklearnom ratu sa Kinom, znatno veći američki arsenal omogućio pobedu u gotovo svakom scenariju. Ali Kina sada ima oko 600 bojevih glava i na putu je da dostigne 1.000 ili više do 2030. godine, prema najnovijim američkim procenama.

Kina i dalje voli da se hvali svojom "krajnjom uzdržanošću" u nuklearnim pitanjima, ali je ipak razvila kapacitet da pogodi SAD nuklearnim oružjem iz vazduha, kopna i mora. Minuciozno koreografisana vojna parada prošle godine pokazala je ovo oružje, uključujući i raketu toliko ogromnu da je morala biti transportovana u tri dela.

Vojna parada u Pekingu: Si, Putin i Kim zajedno na podijumu, Kina predstavila nuklearnu trijadu

Kako Amerika nije bila u mogućnosti da poveća svoj nuklearni arsenal kao odgovor dok je Novi START na snazi, onda i ne treba da čudi što pokazuje malo žaljenja zbog isteka sporazuma, navodi "Ekonomist".

Američki planeri su zabrinuti zbog rata i sa Kinom i sa Rusijom. Amerika i njeni saveznici moraju biti "spremni na mogućnost da... potencijalni protivnici mogu delovati zajedno na koordinisan ili oportunistički način na više frontova", navodi se u nedavnoj novoj strategiji nacionalne odbrane. To je "egzistencijalni izazov za koji su Sjedinjene Države loše pripremljene", zaključila je dvostranačka komisija koju je osnovao Kongres 2023. godine.

Kina i Rusija sve više čine zajednički front, razmenjujući osetljivu tehnologiju i sprovodeći zajedničke vojne vežbe, ponekad sa nuklearnim bombarderima. Trenutne američke nuklearne snage nisu projektovane imajući Kinu u vidu, jer se smatrala manjom pretnjom u poređenju sa Rusijom. Širenje kineskih nuklearnih kapaciteta potkopava tu pretpostavku.

Filip Sonders sa Nacionalnog univerziteta odbrane, američkog vojnog koledža, napominje da kineske nuklearne snage ne samo da rastu, već postaju i raznovrsnije, sa više vrsta bojevih glava i lansera. Stavljaju se u viši stepen pripravnosti. I postaju sposobnije za ono što Pentagon naziva "lansiranjem na upozorenje", odnosno da otkriju napad i uzvrate udarac pre nego što stigne neprijateljsko oružje.

Pojedini stručnjaci poput Fondacije Heritidž pozivaju na uvećanje ukupnog broja raspoređenih bojevih glava sa oko 1.770 na 4.625 do 2050. godine. Drugi smatraju da Amerika već ima više nego dovoljno preživelog nuklearnog oružja da nanese razornu štetu i Rusiji i Kini, iako bi možda morala da odustane od ideje uništavanja dovoljnog broja neprijateljskog oružja kako bi ograničila štetu po Ameriku i njene saveznike.

Ipak, gomilanje oružja bi išlo sporo. Amerika se već bori da modernizuje sva tri dela svoje nuklearne trijade, gradeći nove kopnene rakete "sentinel", nuklearne podmornice klase "kolumbija" i stelt bombardere B-21, kao i nadograđujući sisteme komandovanja i kontrole. Neki projekti kasne ili premašuju budžet.

Istekao rok trajanja: Američkim nuklearnim silosima hitno neophodna modernizacija

Za sada, Amerika može samo da "učita" dodatne bojeve glave iz rezervi na postojeće sisteme. Iako su joj potrebni samo dani da postavi više krstarećih raketa lansiranih iz vazduha u bombardere, trebaće joj meseci da instalira više bojevih glava na rakete u nuklearnim podmornicama. Možda bi trebalo dve godine da se kopnene rakete "minitmen III" konvertuju sa jedne bojeve glave nazad na tri.

Proširenje ukupnih američkih zaliha trajalo bi decenijama. Ako bi trka u nuklearnom naoružanju otišla toliko daleko, Ujka Sem bi bio u nepovoljnom položaju: može da proizvodi samo desetine novih bojevih glava godišnje, dok Rusija može da proizvede stotine.

Bez obzira na tempo novog nuklearnog takmičenja, 40-godišnji proces smanjenja nuklearnih zaliha ide unazad. Nazire se složenija trka u naoružanju od one iz vremena Hladnog rata.

Kina već širi svoj arsenal; ako Amerika bude gomilala arsenal kao odgovor, Rusija će sigurno slediti taj primer, ocenjuje "Ekonomist". Indija bi mogla da se oseća primoranom da uravnoteži Kinu, a Pakistan da stigne Indiju. Još jedan izvor nestabilnosti je strah da bi Donald Tramp mogao da napusti saveznike, što neke od njih podstiče da razmišljaju o razvoju sopstvenog nuklearnog oružja.

Svet relativno ograničenih i poznatih nuklearnih rizika uskoro bi mogao postati svet umnožavajućih i nepredvidivih opasnosti.