Ko se tamo u izbore meša? Američki Kongres upire prstom u Brisel

Evropska unija se putem cenzure mešala u osam izbornih kampanja u šest zemalja, pokušala je da utiče i na izbore u SAD 2024, kaže se u novoobjavljenom izveštaju američkog Kongresa.

Po navodima Odbora za pravosuđe Predstavničkog doma SAD, Brisel je pokušao da utiče na ishod izbora u Slovačkoj 2023, u Holandiji 2023. i 2025, u Francuskoj, Rumuniji, Irskoj i Moldaviji 2024, pa ponovo u Irskoj 2025.

Najdrastičniji slučaj je bio u Rumuniji, gde je ustavni sud poništio prvu rundu predsedničkih izbora na osnovu lažnih optužbi obaveštajnih službi da je Kalin Đorđesku na TikToku imao podršku "strane države".

TikToj je Evropskoj komisiji dostavio dokaze da nikakve "ruske kampanje" za Đorđeskua nije bilo, već se radilo o podmetačini jedne rumunske stranke, ali je EU to ignorisala i podržala odluku Bukurešta da se izbori ponište. Na novim izborima je potom pobedio "proevropski" kandidat Nikušor Dan.

TikTok: Nema dokaza da se Rusija mešala u rumunske izbore

U izveštaju od 160 stranica se detaljno opisuju mehanizmi putem kojih EU cenzuriše objave na društvenim mrežama u cilju "zaštite demokratije". Ovo je posebno značajno jer je većina tih platformi u američkom vlasništvu, a ustav SAD garantuje slobodu govora i zabranjuje cenzuru.

Trenutno Brisel koristi Zakon o digitalnim uslugama (DSA) da od platformi zahteva izmene "smernica zajednice" kojima bi se zabranile nepoželjne vrste objava, ali taj proces je počeo mnogo pre usvajanja tog propisa, još 2016, kaže se u izveštaju.

Na crnoj listi EU su "populistička retorika", "antielitizam", "politička satira", sadržaji koji su "islamofobični ili protiv migranata", sadržaji koji su "anti-LGBT", ali i "memetska podkultura".

"Drugim rečima, šta god se kosi sa njihovom agendom, šta god je makar malo konzervativno ili na desnici, i sve što se tiče užasne situacije sa migrantima u Evropi", dodala je Eva Vlardingerbruk, komentator iz Holandije.

Ona je napomenula i da je jedina platforma koja nije htela da sarađuje sa ovom cenzurom Iks Ilona Maska, ista ona koju EU pokušava da kazni 120 miliona evra, tuži je u Nemačkoj i pretresa u Francuskoj.

Mehanizmi pritiska EU na platforme uključuju forume i kodekse ponašanja koji su tobože "dobrovoljni" ali u praksi znače da komesari iz Brisela primoravaju uglavnom američke kompanije da cenzurišu u njihovom ime.

Između 2022. i 2024. održano je više od 90 sastanaka pod okriljem "Kodeksa o dezinformacijama", gde se na platforme vršio pritisak da promene pravila i pooštre cenzuru. A kad je DSA stupio na snagu, Komisija je obavestila platforme da moraju redovno da vrše revizije pravila kako se o njega ne bi ogrešili.

Naš izbor

Istina s pečatom: Uspon i pad fekt-čekera

A pošto je cenzura u pojedinačnim zemljama nepraktična, onda se "smernice" EU primenjuju globalno — pa i u SAD, gde je takva vrsta cenzure ustavnom zabranjena, kaže se u izveštaju.

Kao primer se navodi zahtev Ursule fon der Lajen i njene zamenice Vere Jurove 2020. godine da platforme cenzurišu sve što ide protiv zvaničnih narativa o pandemiji kovida i vakcinama. Primer koji se ne navodi je globalna zabrana RT na JuTjubu u martu 2022, koji je američka platforma primenila bez mnogo oklevanja na zahtev upravo EU.

Ono što brine američki Kongres je mešanje EU u američki javni diskurs i politiku. Kao očigledan primer EU cenzure Amerikanaca navodi se preteće pismo tadašnjeg komesara Tijerija Bretona Ilonu Masku u avgustu 2024, kako bi se sprečilo da budući predsednik SAD Donald Tramp ne kaže nešto neodobreno tokom intervjua uživo.

Nekoliko američkih aktivista, poput Majka Benca, već dugo upozorava na ulogu EU u "fortifikaciji" američkih izbora 2020. i cenzure u ime liberalnog establišmenta. Novi izveštaj američkog Kongresa predstavlja službeno priznanje da su te optužbe tačne.