Kako bi Evropa mogla da izgubi rat oko Grenlanda

Predsednik SAD Donald Tramp je možda odustao od svoje pretnje da će silom zauzeti Grenland, ali rat na mrežama tek počinje.

Danski i evropski zvaničnici tvrde da malo ostrvo ostaje ranjivo na moć koju američka administracija koristi na mreži.

Sa populacijom ispod 60.000 koja se informiše na mrežama, i najmanja kap dezinformacija može brzo da se proširi i značajno utiče na javno mnjenje - posebno kada lažna vest dolazi od najmoćnijeg političara u zapadnom svetu.

Trampov "dil" za Grenland: Po milion dolara svakom stanovniku "velikog, lepog komada leda"

"Grenland je meta kampanja uticaja raznih vrsta", rekao je danski ministar pravde Peter Humelgard za "Politiko". Jedini cilj takvih kampanja je, kaže, da "stvore podelu u odnosima između Danske i Grenlanda".

U poslednjoj godini dezinformacije su se povećale na Grenlandu, rekao je Tomas Hedin, glavni urednik danskog servisa za proveru činjenica "Tjek det".

Iako je prilivu nedostajala bilo kakva "strukturirana kampanja", Hedin je kao primer dezinformacija naveo ideju da bi SAD mogle da kupe Grenland. To, kaže Hedin, danski Ustav zabranjuje.

Činjenica da Grenland nije deo EU znači da se zakon bloka o društvenim mremaža – koji obavezuje platforme da razmotre i ublaže pretnje dezinformacijama po građanski diskurs – ne primenjuje na Grenland, saopštilo je dansko ministarstvo za digitalni život.

Iako ankete pokazuju da stanovnici Grenlanda i dalje favorizuju integraciju sa Evropom, nemački poslanik Zelenih Sergej Lagodinski rekao je da EU treba da se pripremi za "novi tip hibridne konfrontacije" oko ostrva.

"Više nema borbe protiv ruskih trolova koji pokušavaju da hakuju sistem. Ako su usmerene ka EU i Grenlandu, dezinformacijske kampanje na američkim platformama postaju sistem", rekao je on.