Tulsi Gabard u tajnoj operaciji: Zaplenjene glasačke mašine u Portoriku zbog "venecuelanskog traga"

Tim direktorke američke Nacionalne obaveštajne službe Tulsi Gabard tajno je istraživao glasačke mašine u Portoriku, u potrazi za navodnim hakerskim upadom iz Venecuele. Istraga, sprovedena uz učešće FBI, nije donela nijedan konkretan dokaz o stranom mešanju.

Kancelarija šefice američke obaveštajne zajednice potvrdila je da je u maju prošle godine preuzet neodređen broj glasačkih mašina iz Portorika, kao i kopije podataka sa tih uređaja, radi "forenzičke analize". Zvanično objašnjenje glasi da je reč o proveri ranjivosti elektronskog izbornog sistema, ali izvori bliski istrazi tvrde da je pravi motiv bila sumnja da je vlada Nikolasa Madura hakovala američke izbore.

"Cilj je bio da se, u saradnji sa FBI, ispitaju tvrdnje o venecuelanskom upadu u glasačku infrastrukturu Portorika", navela su tri neimenovana izvora za Rojters. Ipak, dodaju da istraga nije proizvela nijedan jasan trag koji bi potvrdio tu teoriju.

Čistka američkih službi: Tulsi Gabard oduzima dozvole špijunima

Iz kancelarije Gabardove negiraju da je Venecuela bila u fokusu operacije. Tvrde da su utvrđene "izuzetno zabrinjavajuće bezbednosne prakse" - od korišćenja ranjive mobilne tehnologije do softverskih propusta koji bi hakerima mogli da omoguće dubok pristup izbornim sistemima širom SAD.

Prema izvorima koji su govorili za Rojters, operacija u Portoriku deo je šireg napora Trampove administracije da oživi narativ o ukradenim izborima 2020. godine. Posebnu pažnju izazvalo je to što se Gabardova pojavila tokom nedavne racije FBI u izbornom centru u okrugu Fulton u Džordžiji. Taj potez uznemirio je deo bezbednosne zajednice, koja upozorava da obaveštajne službe nemaju mandat da se bave unutrašnjim izbornim pitanjima, već je to posao organa reda.

"Domaća izborna bezbednost tradicionalno je u rukama policijskih agencija, ne špijunskog aparata", podsećaju bivši američki zvaničnici.

Portoriko - idealna meta za teorije

Ostrvo je poseban slučaj u američkom sistemu: stanovnici su državljani SAD, ali nemaju pravo glasa na predsedničkim izborima niti punu zastupljenost u Kongresu. Upravo taj sivi prostor postao je plodno tlo za spekulacije.

Lokalni političari odbacuju priče o stranom uticaju.

"Imamo ozbiljne probleme u izbornoj administraciji, ali oni su posledica nesposobnosti i korupcije, ne venecuelanskih hakera", kaže Pablo Hose Ernandes Rivera, izabrani predstavnik Portorika u Kongresu bez prava glasa.

U januaru je američka vojska u Karakasu uhapsila Nikolasa Madura i prebacila ga u Njujork zbog optužbi za trgovinu drogom – što je dodatno podgrejalo političku atmosferu i sumnje Trampovih pristalica da je "venecuelanski trag" ipak realan.

Slučaj Portorika otvorio je opasan presedan: ako špijunske službe počinju da zaplenjuju glasačke mašine i vode istrage bez jasnih dokaza o stranom mešanju, koliko je daleko Vašington od direktne kontrole izbornog procesa?

Za sada, jedino što je izvesno jeste da nijedan dokaz o venecuelanskom hakovanju nije pronađen, ali je američka politička scena dobila još jedan front u ratu oko legitimiteta izbora, koji traje već pet godina.