Vašington i Nju Delhi na korak od trgovinskog pakta: Na šta je pristala Indija

Sjedinjene Američke Države i Indija objavile su privremeni trgovinski okvir koji predviđa snižavanje carina, jačanje ekonomskih veza i preoblikovanje energetskih odnosa. Sporazum se u zapadnim medijima predstavlja kao istorijsko približavanje dve demokratije, ali detalji pokazuju da Vašington i dalje koristi trgovinu kao instrument geopolitičkog pritiska. 

Prema zajedničkom saopštenju dve vlade, novi okvir potvrđuje nameru da se nastave pregovori o sveobuhvatnom bilateralnom sporazumu. Ipak, ključni ton dao je američki predsednik Donald Tramp, koji je izjavio da je smanjenje američkih carina na indijsku robu dogovoreno u zamenu za to da Indija obustavi kupovinu ruske nafte i smanji trgovinske barijere.

Tramp tvrdi da je Modi pristao da obustavi kupovinu ruske nafte: Premijer Indije bez komentara

Ta formulacija dolazi iz Trampove objave u ponedeljak, kada je najavio da će carine na indijsku robu biti smanjene sa 50 na 18 odsto. Polovina te carinske stope - 25 odsto, bila je ranije uvedena kao kazna zbog indijskog uvoza ruske nafte, za koje Vašington tvrdi da "finansira ratne napore Moskve i Ukrajine". Šef Bele kuće je u petak potpisao izvršnu uredbu kojom ukida upravo taj deo kaznenih poreza, nakon što je, kako tvrdi, Indija pristala da nabavku energenata preusmeri na SAD i Venecuelu. 

U zvaničnom saopštenju, međutim, ne postoji eksplicitna i pravno obavezujuća formulacija o potpunom prekidu kupovine ruske nafte, već se ceo aranžman oslanja na političke izjave Vašingtona i na najavljeno "preoblikovanje energetskih veza". 

Indija se opire otvaranju poljoprivrede

Indija je, prema dostupnim informacijama, odbila da potpuno otvori svoje poljoprivredno tržište za američke korporacije. Ministar trgovine Pijuš Gojal naglasio je da su "u potpunosti zaštićeni osetljivi proizvodi" - kukuruz, pšenica, pirinač, mleko, živina i meso – što pokazuje da je Nju Delhi svestan političke cene koju bi platio pred sopstvenim seljacima.

Indijska opoziciona Kongresna partija ocenila je da je sporazum zaključen gotovo isključivo pod američkim uslovima i da predstavlja udar na nacionalne interese. Kritičari upozoravaju da je Indija praktično primorana da žrtvuje višegodišnje energetsko partnerstvo sa Rusijom zarad ograničenih trgovinskih ustupaka.

U okviru dogovora Indija se obavezala da će tokom narednih pet godina kupiti američku robu u vrednosti od čak 500 milijardi dolara: naftu, gas, avione, delove za avione, plemenite metale i tehnološku opremu, uključujući grafičke procesore za veštačku inteligenciju i data centre.

Peskov: Znamo da Rusija nije jedini dobavljač nafte za Indiju, to nije ništa novo

Nju Delhi će, prema sporazumu, ukinuti ili smanjiti carine na širok spektar američkih industrijskih i prehrambenih proizvoda: orašaste plodove, voće, sojino ulje, vina i žestoka pića, pa čak i stočnu hranu. Zauzvrat, SAD zadržavaju carinu od 18 odsto na većinu indijskog izvoza - tekstil, obuću, hemikalije i mašine, što jasno pokazuje neravnopravan karakter aranžmana.

"Treće strane" - šifra za Kinu i Rusiju

U saopštenju se navodi da će dve zemlje sarađivati u borbi protiv "netržišnih politika trećih strana", formulacija kojom Vašington tradicionalno označava Kinu i Rusiju. Time se Indija dodatno uvlači u američku strategiju ekonomskog obuzdavanja Moskve i Pekinga.

Pregovori o konačnom sporazumu trebalo bi da budu završeni u martu, nakon čega bi indijske carinske koncesije stupile na snagu. Vašington očekuje i da Indija prihvati američke bezbednosne i licencne standarde za medicinske i komunikacione proizvode, što znači dublje institucionalno vezivanje za zapadni regulatorni sistem.

Iza retorike o novim prilikama i tržištu od 30 milijardi dolara krije se jasna poruka: pristup američkom tržištu ima političku cenu.