Američki predsednik Donald Tramp potpisao je izvršnu uredbu kojom najavljuje uvođenje dodatnih carina državama koje nastave da posluju sa Iranom, čime Vašington ponovo pokušava da globalnu trgovinu podredi svojoj strategiji pritiska na Teheran.
U dokumentu se ne navodi konkretna stopa, ali se kao primer pominje carina od 25 odsto na robu uvezenu u SAD iz svake zemlje koja "direktno ili indirektno kupuje, uvozi ili na drugi način stiče bilo kakvu robu ili usluge iz Irana". Time se sankcioni mehanizam praktično proširuje na čitav svet, a ne samo na iransku ekonomiju.
Tramp se nije posebno osvrnuo na uredbu, ali je iz predsedničkog aviona ponovio poznatu poruku - bez nuklearnog oružja za Iran. Bela kuća je objasnila da akt potvrđuje "tekuće vanredno stanje u vezi sa Iranom" i da predsednik zadržava pravo da ga menja ukoliko se okolnosti promene.
Pregovori uz pretnje
Odluka je doneta dok su u Omanu trajali prvi direktni razgovori američkih i iranskih zvaničnika od prošlog juna, kada su SAD bombardovale tri glavna iranska nuklearna postrojenja. Iransku delegaciju predvodio je ministar spoljnih poslova Abas Aragči, dok su na američkoj strani bili specijalni izaslanik Stiv Vitkof i Trampov zet Džared Kušner.
Američki predsednik ocenio je da su razgovori "veoma dobri" i da Iran "veoma želi dogovor", ali je istovremeno zapretio:
"Ako ne bude sporazuma, posledice će biti veoma ozbiljne".
Novi sastanak najavljen je za početak sledeće nedelje.
Oman, koji posreduje između dve strane, saopštio je da su razgovori bili korisni za razjašnjavanje pozicija i traženje prostora za napredak. Aragči je pregovore nazvao dobrim početkom i naveo da je vladala pozitivna atmosfera, ali je jasno da se dijalog odvija pod snažnim pritiskom Vašingtona.
Stara logika - nove ucene
Tramp je još u januaru na mreži Trut soušal zapretio da će "svaka zemlja koja posluje sa Islamskom Republikom Iran plaćati carinu od 25 odsto na sve poslove sa SAD". Sada je ta pretnja pretočena u zvanični dokument, što znači da se američke sankcije pretvaraju u globalni mehanizam prinude.
U obrazloženju uredbe navodi se da je Iran odgovoran za "težnju ka nuklearnim kapacitetima, podršku terorizmu, razvoj balističkih raketa i regionalnu destabilizaciju". Teheran, međutim, dosledno tvrdi da je njegov nuklearni program isključivo mirnodopski i odbacuje optužbe da radi na razvoju atomskog oružja.
SAD su u međuvremenu dodatno pojačale vojno prisustvo na Bliskom istoku. Tramp je govorio o raspoređivanju "masivne armade" kao odgovoru na nedavne proteste u Iranu i njihovo gušenje. Organizacije za ljudska prava tvrde da je u obračunu ubijeno više hiljada ljudi, ali se tačan broj zapravo ne zna.
Rastuće tenzije ponovo otvaraju pitanje da li Vašington traži dogovor ili povod za novu eskalaciju. Tramp je otvoreno rekao da je spreman na vojni udar ukoliko Iran odbije da prihvati američke uslove.