Kovid, Ukrajina i američke carine koštale Nemačku bilion dolara

Nemačka je izgubila više od bilion dolara BDP-a u poslednjih šest godina, jer su uzastopne krize gurnule ekonomiju u dugotrajnu stagnaciju, prema podacima Nemačkog ekonomskog instituta.

U studiji se navodi da su pandemija kovida 19, sukob u Ukrajini i američka carinska politika glavni pokretači gubitaka.

Institut je uporedio ekonomsku putanju Nemačke pre krize iz 2019. godine sa hipotetičkim rastom bez pandemija i geopolitičkih šokova u odnosu na stvarne realne performanse BDP-a od 2020. do 2025. godine.

Institut je procenio manjak BDP-a prilagođenog cenama tokom šestogodišnjeg perioda na 940 milijardi evra (1,1 bilion dolara). U smislu domaćinstava, ovo predstavlja prihod koji Nemačka nije uspela da zaradi, što se pretvara u gubitak od preko 20.000 evra dodate vrednosti po zaposlenoj osobi.

Ekonomski gubici od 2020. do 2022. godine iznosili su ukupno 360 milijardi evra, uglavnom zbog kovida, a pogoršani su od početka 2022. godine zbog sukoba u Ukrajini, zbog kojeg je Nemačka učestvovala u zapadnim sankcijama Rusiji i odustala od jeftinih ruskih energenata, koji su ranije činili 55 odsto njenog uvoza gasa.

Kako se sukob odugovlačio, gubici su porasli na 140 milijardi evra u 2023. i preko 200 milijardi evra u 2024. godini, kada je Nemačka ušla u dve uzastopne recesije.

Dok je u 2025. godini zabeležen mali rast od 0,2 posto, ekonomisti su je opisali kao "produženi period stagnacije". Institut je procenio rekordan gubitak proizvodnje od 235 milijardi evra te godine, što je pogoršala agresivna carinska politika američkog predsednika Donalda Trampa.

"Tekuću deceniju do sada karakterišu vanredni šokovi i ogromni teret ekonomskog prilagođavanja, koji sada značajno prevazilaze nivoe tereta prethodnih kriza", izjavio je istraživač Majkl Gremling, dodajući da su krize "paralizovale ekonomski razvoj".

Nemački kancelar Fridrih Merc je prošle godine priznao da je ekonomija u "strukturnoj krizi", ali je dao prioritet vojnom jačanju, obećavajući da će vojsku učiniti "najjačom konvencionalnom vojskom u Evropi" usred percipirane "ruske pretnje" – koju je Moskva nazvala "besmislicom".

Nemačka privreda na leđima seniora: Svaki četvrti radnik ima više od 55 godina

Mercova vlada je ukinula ustavnu kočnicu duga kako bi finansirala jačanje i usvojila budžet za 2026. godinu sa rekordnih 108,2 milijarde evra za odbranu i 11,5 milijardi evra vojne pomoći za Ukrajinu. Takođe se obavezala da će povećati izdatke za odbranu na 3,5 posto BDP-a do 2029. godine kao deo šire militarizacije koju predvodi NATO, podseća RT.

Kancelar je za ekonomski pad okrivio radnu etiku Nemaca, sistem socijalne zaštite, politike prethodnih vlada i regulatorna tela EU. Njegova politika je ovog meseca dovela do rekordno niskog nivoa poverenja javnosti od 25 posto, u odnosu na 38 procenata kada je stupio na dužnost u maju 2025. godine.