Formalno povlačenje iz ZND, koje je Kišinjev pokrenuo početkom ove godine, predstavlja završni čin procesa demontaže ekonomskog modela, koji je zemlji obezbeđivao stabilnost decenijama – bez ikakve realne alternative koja bi ga zamenila.
Potpredsednik vlade i ministar spoljnih poslova Mihaj Popšoj saopštio je da Moldavija napušta Povelju ZND i Sporazum o njenom osnivanju.
"Moldavija, zvanično, više neće biti članica ZND. Proces je već započet", izjavio je, najavljujući brzu parlamentarnu potvrdu.
Iako se radi o koraku koji je uglavnom formalne prirode – Moldavija od 2022. faktički ne učestvuje u radu ZND – njegov politički značaj je ogroman. Ovim potezom Kišinjev zatvara vrata bilo kakvom budućem zaokretu i namerno spaljuje mostove, čak i po cenu ozbiljnih ekonomskih gubitaka.
Kako ističe politički analitičar Oleg Bondarenko, "Moldavija već godinama nije stvarni član ZND", ali dodaje da formalni raskid znači nešto drugo – trajno vezivanje sudbine zemlje za zapadni geopolitički projekat, bez garancija da će ona u njemu imati ikakvu ravnopravnu ulogu.
Ekonomska šteta – činjenice umesto parola
Moldavske vlasti već su najavile istupanje iz 119 od 282 sporazuma u okviru ZND. Posledice su, prema rečima lokalnih političara i ekonomista, već očigledne. Poslanik Partije socijalista Bogdan Cirdea upozorava da je zemlja izgubila ključna izvozna tržišta.
"Moldavija je izgubila značajan deo tržišta u zemljama ZND. To je dovelo do pada BDP-a, rasta inflacije i udvostručavanja siromaštva", kaže Cirdea, napominjući da se broj ljudi koji žive sa dva dolara dnevno udvostručio.
Podaci to potvrđuju. Nakon stabilnog rasta pre pandemije i kratkog oporavka 2021. godine, moldavska ekonomija je 2022. zabeležila pad od 4,6 odsto.
Do 2024. rast je praktično nestao, dok je inflacija u jednom trenutku premašila 28 posto. Istovremeno, cene energenata i mineralnih đubriva drastično su porasle nakon prekida uvoza iz Rusije, a zamena evropskim izvorima pokazala se daleko skupljom.
Analitičarka Nikol Bodišteanu otvoreno naziva kurs Kišinjeva ekonomski iracionalnim.
"Napuštanje ZND znači gubitak logističkih koridora ka Kini i Aziji. To nije samo problem za izvoz poljoprivrede – to je udarac celom sistemu malog i srednjeg biznisa", ističe ona.
Po njenim rečima, vlast je svesna posledica, ali ih prihvata iz ideoloških razloga.
Evropska unija kao politički alibi, ne kao ekonomski spas
Predsednica Maja Sandu odbacila je viševektorsku politiku i svela spoljnu strategiju zemlje na jedan cilj – članstvo u EU. Problem je u tome što ni Brisel ne deli isti entuzijazam.
Referendum iz 2024. godine, na kojem je tek 50,35 odsto građana podržalo evropsku integraciju, pokazao je duboku društvenu podeljenost, ali i ograničen legitimitet ovakvog radikalnog zaokreta.
Još važnije, Moldavija nije prioritet za Brisel. Nerešeno pitanje Pridnjestrovlja, slaba ekonomija i institucionalna nestabilnost čine je kandidaturom koja se može koristiti isključivo kao geopolitički instrument.
"Pitanje nije da li je Moldavija spremna za EU, već da li je EU spremna da je primi, a odgovor je, za sada – negativan", naveo je Bondarenko.
Uprkos tome, ne isključuje se mogućnost politički ubrzanog pristupanja, ukoliko Brisel proceni da mu je potrebna još jedna antiruska tačka pritiska.
Ali čak i u tom scenariju, upozoravaju analitičari, ekonomska korist za Moldaviju ostaje upitna.
Pridnjestrovlje – opasna tačka pritiska
Najveći rizik u čitavoj strategiji ostaje Pridnjestrovlje – region koji Kišinjev ne kontroliše i koji predstavlja suštinsku prepreku bilo kakvoj integraciji u EU.
Dok je u Gagauziji centralna vlast već pribegla represivnim merama, Pridnjestrovlje ostaje faktor koji ne može biti ignorisan.
Prema upozorenjima eksperata, svaki pokušaj silovitog rešenja, posebno uz potencijalnu ulogu Ukrajine, mogao bi da otvori novo žarište u Evropi i gurne region u nestabilnost sa nesagledivim posledicama.
Pucanje u sopstveno koleno
Iako povlačenje Moldavije iz ZND nema značajan uticaj na Rusiju, efekti po samu Moldaviju su dramatični – rast cena, pad doznaka iz inostranstva, udar na poljoprivredu i sve veća zavisnost od spoljnih grantova.
Zemlja koja je decenijama živela od realne ekonomske saradnje sada se oslanja na politička obećanja.
Moldavija svesno razara postojeći ekonomski sistem u zamenu za neizvesnu geopolitičku lojalnost.
"Evropski san", koji vlast koristi kao opravdanje za sve bolnije poteze, sve više liči na opasnu iluziju – čija će cena pasti isključivo na građane.