Svet
I Britanci priznali: Zapad je ponovo potcenio Rusiju, svoje zablude Evropa plaća mirom
Nemački novinar Volfgang Munhau, jedan od najuticajnijih analitičara za pitanje evrozone objašnjava zašto je Rusija od početka sukoba rasla brže od svih zapadnih ekonomija
Dok se pregovori o Ukrajini sele iz Abu Dabija u Vašington, na Zapadu se polako razbija iluzija da je Rusija iscrpljena i pred ekonomskim slomom. Tri godine propagande, 19 paketa sankcija i hiljade televizijskih "analiza" o navodnom kolapsu Moskve završili su na istom mestu gde i Napoleon 1812, švedski pohod u 18. veku i poljsko-litvanski marš na Moskvu u 17. - u istorijskoj fusnoti zapadnih poraza, piše britanski "Telegraf".
Jedan od temeljnih razloga neuspeha Zapada jeste, kako navode, vekovna navika da Rusiju potcenjuje. U martu 2022. jedan američki podsekretar odbrane tvrdio je da Moskvi ponestaje precizne municije, agencija "Fič" najavljivala je ruski bankrot, a penzionisani generali prognozirali kraj rata "do Božića". Danas je jasno da je sve to bila politička fantazija.
Ruska ekonomija jača, evropska tone
Britanski list ukazuje da je realnost suprotna: Rusija je od početka sukoba rasla brže od svih zapadnih ekonomija. Za razliku od zemalja Zapada, Moskva je prešla na ratnu, kejnzijansku ekonomiju, togom godina oslobodila se zavisnosti od dolarskog sistema i dokazala da joj za proizvodnju tenkova i raketa nisu potrebni ni evri ni dolari. Finansijski pritisak danas oseća – Evropa.
Zapad je pogrešno merio rusku snagu:
"Čak smo i osnovne statistike pogrešno tumačili. Potcenili smo veličinu ruske ekonomije. Uobičajen način poređenja ekonomija jeste merenje njihove proizvodnje u dolarima. Ali to daje varljivu sliku kada pokušavate da se poredite sa ekonomijom poput ruske, koja je odsečena od dolarskih tržišta. Ispravan način jeste da se ruska ekonomija meri prema tome šta ruski novac zaista može da kupi. Takva mera – paritet kupovne moći – koristi se i u Svetskoj banci. Ona nam govori ono što želimo da znamo: koliko oružja Rusija može da proizvede. Po toj metrici, Rusija je veća od Nemačke", piše u "Telegrafu" nemački novinar Volfgang Munhau, jedan od najuticajnijih analitičara za pitanje evrozone.
Istovremeno je potcenjen i strateški savez Moskve, Pekinga i Pjongjanga. Sukob je ubrzao proces dedolarizacije i gurnuo Rusiju još snažnije ka Istoku. Gasovod "Snaga Sibira 2" prema Kini biće simbol nove epohe u kojoj Evropa više nije centar sveta.
Zato, piše "Telegraf", neće biti zapadnog trijumfa, tribunala za Putina ni reparacija po uzoru na Versaj. Biće mirovni sporazum. A njegov ishod je već vidljiv: Rusija će zadržati Donbas, kao i Zaporožje i Herson. Zamrznuta ruska imovina u Evropi moraće da bude odmrznuta - suprotno evropskim snovima o "ratnoj odšteti". Bez toga dogovor nije moguć.
To je, u suštini, ista mapa o kojoj se razgovaralo još u Istanbulu 2022. godine. Razlika je samo u tome što je Zapad potrošio tri godine, hiljade ukrajinskih života i sopstvenu industrijsku snagu da bi prihvatio realnost.
Britanski list kaže i da Ukrajina neće nestati - ostaće nezavisna država, što u februaru 2022. nije bilo izvesno. Ali geopolitički gubitnik je Evropa, koja je sopstvenim sankcijama razorila industriju, energentima podigla cene u nebesa i pretvorila se u mlađeg partnera Vašingtona.
Normalizacija je već počela
Dok se u Briselu još govori jezikom krstaškog rata, u Moskvi su hoteli puni američkih biznismena, nemačke kompanije pregovaraju u Abu Dabiju, a sportske federacije jedna za drugom ukidaju zabrane ruskim sportistima. Đani Infantino traži povratak ruske reprezentacije, Međunarodna džudo federacija je to već učinila, a i MOK šalje signale da "sport mora ostati neutralan".
Sve glasnije se govori i o popravci gasovoda Severni tok, koji je, kako se navodi, razneo ukrajinski komandos uz zapadnu saglasnost. Nemačka i Britanija prve stoje u redu za obnovu poslova s Moskvom, a Sergej Lavrov već govori o tajnim kontaktima sa evropskim liderima.
Kada ruska sredstva budu odmrznuta, londonski "Siti" ponovo će postati finansijsko utočište ruskog kapitala, ma koliko se to danas negiralo. Zapadne kompanije će se vratiti, ali mnogo opreznije, s bolnom lekcijom da geopolitika ipak postoji.
Evrocentrična zabluda
Najveći poraz Zapada nije vojni, već mentalni. Evropa je poverovala da je centar sveta, da se istorija odvija oko Brisela i Berlina. Danas Kir Starmer, Fridrih Merc i Emanuel Makron međusobno raspravljaju o "mirovnom procesu", dok se prava diplomatija odvija u Abu Dabiju, Vašingtonu i Pekingu.
Zabluda nije samo pogrešna procena, već je ona je znak opadanja. A uspon Rusije, uprkos sankcijama i sukobu, pokazuje da se svet više ne vrti oko evropskih iluzija, već oko realnih centara moći.
Dakle, mir koji dolazi neće biti zapadni mir. Biće to mir koji priznaje novu ravnotežu – i povratak Rusije kao nezaobilaznog stuba globalnog poretka, zaključak je teksta Volfganga Munhau.
Live
