Evropa se suočava sa "geopolitičkim i geoekonomskim vanrednim stanjem", upozorio je francuski predsednik Emanuel Makron.
Kako je rekao u intervjuu za "Ekonomist" i još šest drugih medija, ako kontinent ne investira u svoju ekonomiju i brže ne ukloni rastuće prepreke, biće "zbrisan" tehnologijom iz Amerike i uvozom iz Kine.
Poziv francuskog predsednika Evropi da se brže kreće kako bi generisala rast i smanjila zavisnost fokusira se na četiri tačke.
Prvo, on se zalaže za pojednostavljivanje brojnih propisi po kojima je EU s pravom poznata. Drugo, Makron želi da Evropa diverzifikuje svoje dobavljače kako bi smanjila oslanjanje na uske grupe neevropskih dobavljača. Ovaj napor bi trebalo da se kreće, kaže on, od jačanja međunarodne uloge evra do smanjenja zavisnosti od imovine iz inostranstva, kao što su američki prirodni gas i računarstvo u oblaku.
Treće, Makron se založio za politiku "evropske preferencije" kako bi se zaštitile "kritične industrije" Unije, kao što su čelik, hemikalije i odbrana. Konačno, francuski predsednik želi daleko veći podsticaj EU za ulaganja u inovacije, kako javne tako i privatne, u skladu sa preporukama izveštaja koji je 2024. godine napisao Mario Dragi, bivši šef Evropske centralne banke.
Makron želi da vidi pokretanje "evroobveznica za budućnost", koje bi se ulagale u odbranu i bezbednost, zelenu tehnologiju i veštačku inteligenciju, delimično crpeći iz visoke stope štednje Evropljana.
Takvi pozivi na evropske reforme upućeni su mnogo puta, ali sada u EU vlada veći osećaj hitnosti.
Francuski predsednik to naziva "grenlandskim trenutkom" – Evropljani su počeli da shvataju ozbiljnost uloga. Postoji rizik, upozorava on, da se početni trenutak traume, dok se Evropljani brinu da ih Amerika napušta, pretvori u "kukavički osećaj olakšanja" kada kriza prođe. To bi bila greška.
Evropa se sada suočava sa "otvoreno neprijateljskom" američkom administracijom, koja želi njen "raspad". "Svi moraju da shvate", rekao je Makron, "da je kriza koju proživljavamo duboka geopolitička pukotina."
Makronov predlog favorizanja evropskih firmi je ipak naišao na otpor. Nemačka i Italija brinu da bi to moglo da se pretvori u protekcionizam. Baltičke i nordijske zemlje i Holandija su zajednički upozorile da bi na taj način EU ostala bez investicija.
Makron je odbacio strahovanja o protekcionizmu, rekavši da Evropa ne bi trebalo da potceni svoje snage: kao tržište od 450 miliona ljudi, ali i kao region kojim upravlja vladavina prava.
Postoji, međutim, problem sa Makronovim pozivima na akciju. Da dolaze od nekog drugog, možda bi i prošli. Ovako, upozorenja stižu od predsednika koji ima rekordno nizak rejting u Francuskoj i koji je odbio da podrži trgovinski sporazum sa latinoameričkim zemljama (EU-Merkosur) istovremeno se zalažući za diverzifikaciju evropske trgovine u ime strateške autonomije.
Evropi, presporoj i fragmentiranoj, ponestaje vremena da reši svoje probleme. Tako je, štaviše, i sa Makronom, zaključuje "Ekonomist".