Miloš Zeman: Jedini visoki zvaničnik EU koji se izvinio Srbima zbog NATO bombardovanja

Rekoh i dušu svoju spasih, sa tom latinskom sentencom odlazeći predsednik Češke Miloš Zeman završio je u maju 2021. svoje obraćanje koje je snažno odjeknulo u Srbiji, a u kojem se izvinio zbog NATO bombardovanja SR Jugoslavije 1999. godine.

Bilo je to prilikom posete predsednika Srbije Aleksandra Vučića Pragu, kada je Zeman na zajedničkoj konferenciji za novinare rekao da je srpski narod podržao češki i 1938. i 1968. godine kada su ih izneverili zapadni, pa istočni saveznici.

"Mi smo se zahvalili bombardovanjem. Zato se ovom prilikom u svoje ime izvinjavam za bombardovanje tadašnje Jugoslavije", rekao je tada Zeman.

Premijer u vreme kada je bombardovana naša zemlja, i Zeman je bio među onima koji su dali odobrenje za vojnu intervenciju NATO-a, ali kako je rekao na konferenciji za novinare, to ga je oduvek mučilo.

Objasnio je da je Češka očajnički tražila barem jednu zemlju da bude protiv, da je u vreme odlučivanja bila tek nekoliko nedelja u NATO-u i naveo da su bili poslednji koji su dali saglasnost.

"Bio je to nedostatak hrabrosti", istakao je Zeman, dodajući da kajanje oslobađa.

Da ne bi bilo zabune, brže-bolje je na njegovo izvinjenje reagovao premijer Češke Andrej Babiš koji je naglasio da to nije izvinjenje u ime češke države, već da je to predsednik uradio u svoje lično ime.

Uoči posete Srbiji 2019. godine, za češke medije Miloš Zeman govorio je i o pitanju češkog priznanja tzv. Kosova. Istakao je da je povlačenje češkog priznanja nezavisnosti "Kosova" teško sprovesti, ali da ne isključuje mogućnost da će se to jednog dana desiti.

"U svakom slučaju ratni zločinci ne bi trebalo da vode nijednu državu u Evropi", konstatovao je Zeman koji je tom prilikom istakao da podržava postepeno pristupanje Zapadnog Balkana EU – osim "Kosova".

Kada je stigao u Srbiju, septembra 2019, na aerodromu je rekao da voli Srbiju i srpski narod, "a ne volim Kosovo" i na konferenciji za medije naveo da će na sastanku ustavnih vlasti u Pragu postaviti pitanje da li je moguće povući priznanje nezavisnosti Kosova.

"Kritikovao sam to što je Češka priznala 'Kosovo' i sada na neki način žanjemo to što smo zasejali. Bilo bi licemerno tvrditi da je nezavisnosti 'Kosova' u redu, a nezavisnost Krima nemoguća. Moramo svima da merimo po istom aršinu", izjavio je Zeman.

Dodao je i da on nije diktator, da ne može da nametne lični stav.

Tako je i bilo. Češki zvaničnici nisu podržali predsednikov predlog da Prag povuče priznanje samoproglašene nezavisnosti "Kosova". Tadašnji ministar spoljnih poslova Tomaš Petšiček rekao je novinarima posle sastanka najviših državnih zvaničnika o koordinaciji spoljne politike, da iako su okolnosti priznanja 2008. bile problematične, zauzet je stav da razmatranje pitanja "otpriznavanja" nije primereno.

Nije nikakvo iznenađenje da češki predsednik ne uživa preveliku naklonost zapadnih medija, a uoči njegove oproštajne posete Srbiji, otpočete u nedelju, ni pojedini ovdašnji mediji nisu propustili priliku da ga nazovu "populistom", "islamofobičnim", sklonog političkim gafovima, čovekom koji ne voli novinare.

Srpski mediji prenose ovih dana i izjavu novoizabranog predsednika Češke Petra Pavela koji je za češki javni servis komentarisao Zemanovo izvinjenje za NATO bombardovanje, podsećajući da je Češka u to vreme bila članica alijanse i da je Zeman potpisao slanje vojnika i učešće u toj misiji.

"To naravno ne isključuje izvinjenje godinama kasnije, ali trebalo je da prizna i svoj udeo u tome", naveo je Pavel.

Zeman se posle dva petogodišnja mandata na mestu predsednika, povlači sa ove pozicije.

Naslediće ga penzionisani načelnik češke vojske i bivši šef vojnog komiteta NATO-a Petr Pavel koji je odneo pobedu na predsedničkim izborima u Češkoj. Kako je preneo Rojters, Pavel je svoju kampanju zasnivao na podršci NATO-u, Evropskoj uniji i slanju pomoći Ukrajini.