Predstavnički dom američkog Kongresa tesnom većinom je usvojio rezoluciju kojom se odbacuju carine koje je Donald Tramp uveo Kanadi, što predstavlja retko suprotstavljanje predsedniku unutar republikanske većine.
Za meru kojom se poništava Trampovo korišćenje vanrednog stanja kao pravnog osnova za kaznene mere glasalo je 219 poslanika, dok je 211 bilo protiv. Šest republikanaca pridružilo se gotovo svim demokratama, čime je zadat ozbiljan politički udarac Beloj kući.
Rezolucija sada ide u Senat, gde su senatori već dva puta pokušali da blokiraju carine, uprkos republikanskoj većini. Ipak, očekuje se da će Tramp staviti veto, a za njegovo nadjačavanje potrebna je dvotrećinska podrška u oba doma, što je malo verovatno.
Autori inicijative tvrde da carine direktno pogađaju američke građane.
"Kanada nije pretnja. Kanada je naš prijatelj i saveznik", poručio je demokratski kongresmen Gregori Miks, osporavajući Trampovu tvrdnju da je uvođenje carina opravdano navodnim vanrednim stanjem zbog krijumčarenja droge.
Tramp je odgovorio pretnjama sopstvenim partijskim kolegama, upozorivši da će svaki republikanac koji glasa protiv "ozbiljno snositi posledice na izborima". U objavi na društvenim mrežama ponovio je da je Kanada decenijama "iskorišćavala SAD u trgovini" i da je "među najgorima na svetu za saradnju".
Deo kongresmena osporava i samu proceduru uvođenja carina, navodeći da Ustav ovlašćenje za trgovinsku politiku daje Kongresu, a ne predsedniku putem izvršnih uredbi.
Prema analizi "Jejl badžet laba", Trampove carine prosečno koštaju američko domaćinstvo oko 1.400 dolara godišnje, dok Fondacija za poreze procenjuje teret na 1.000 dolara ove godine, uz rast na 1.300 dolara u 2026.