Predsednik Turske Redžep Tajip Erdogan je lider sa najdužim stažom na najvišim funkcijama u toj državi: još 2018. godine je prevazišao Mustafu Kemala Ataturka koji je vladao 15 godina. Erdogan je na vlasti duže od dve decenije, odnosno od 2003. godine, kada je preuzeo funkciju premijera, a sada vlada u trećem i poslednjem predsedničkom mandatu koji ističe 2028. godine.
U slučaju da ne dođe do promene Ustava, što se ne isključuje kao mogućnost, Erdogan više neće imati pravo da se kandiduje.
A to ne mora da znači da će se i Erdoganovi povući iz trke za mesto šefa države.
Partija pravde i razvoja: Koliku bi podršku dobio Erdogan mlađi?
Ime njegovog sina Nedžmedina Bilala Erdogana nije nepoznato svetskoj javnosti, a sada se pominje i u kontekstu potencijalnog kandidata za predsednika Turske.
U partijskim krugovima, kako se navodi, sve više se razmatra scenario njegovog postepenog ulaska u političke vode.
Erdogan junior je sve prisutniji u javnosti, a mediji prenose da je u poslednje vreme pratio oca na putovanjima u inostranstvu.
Prema scenariju koji se navodno razmatra, u slučaju da Redžep Tajip Erdogan zadrži vlast, u nekom trenutku Bilal bi mogao da preuzme rukovodeće pozicije u partiji, što bi mu otvorilo put ka predsedničkoj kandidaturi.
Agencija navodi da je trenutna situacija u svetu povoljna za turskog lidera, jer Turska jača svoj uticaj u svetu.
Kao potencijalni kandidati za predsedničke kandidate, preneli su mediji, pominju se i Erdoganov zet Selčuk Bajraktar, ministar spoljnih poslova Hakan Fidan i bivši ministar spoljnih poslova Sulejman Solu.
Prema rezultatima anketa 33,4 odsto građana Turske kao predsedničkog kandiata AKP-a volelo bi vidi Hakana Fidana, 32,5 odsto Sulejmana Solua, 14,2 odsto Bilala Erdogana, a 12,9 odsto Selčuka Bajraktara.
Zet turskog predsednika Selčuk Bajraktar, inženjer i direktor vojne kompanije razvio je dronove "bajraktar", koje je Ankara,između ostalog, isporučila Prištini.
Bilal bi da sklapa slagalicu "turskog sveta" na Balkanu?
Za razliku od oca, koji je u mladosti u Istanbulu prodavao đevreke i limunadu kako bi zaradio za džeparac, počeci Bilala Erdogana nisu bili tako skromni.
"Verujem da mogu da letim", napisao je Erdogan mlađi u motivacionom pismu za studije u SAD.
Školovao se u SAD, a kako navodi "Dejli mejl", bio je željan da uči o zapadnom svetu, izučavajući društvene nauke, ali i odlučan da sačuva svoj identitet.
Nije vodio, dodaje se, raskošan život, već se posvetio obrazovanju.
Početkom godine je predvodio skup podrške Palestincima u Gazi.
U Istanbulu se tada, prema pisanju medija, okupilo više desetina hiljada ljudi, a Bilal je u jednom delu svog govora citirao bosanskohercegovačkog lidera Aliju Izetbegovića, rekavši da se "zaboravljeni genocid ponavlja".
Predsedava Upravnim odborom Fondacije "Širenje znanja".
U skladu sa očevim pojmom "geografija srca", koja podrazumeva jačanje veza sa nekadašnjim carskim provincijama, Erdoganov sin je dolazio na Balkan.
Termin "geografija srca" je lansirao Redžep Tajip Erdogan i to je eufemizam za "turski svet".
Kako je sam objasnio "geografija našeg srca ima značenje daleko izvan Turske", dodajući da se u svakoj prilici isticalo da je "Turska veća od Turske".
Njegov sin Bilal je u Federaciji BiH rado viđen gost, a Sarajevo je posetio i krajem prošle godine.
Sastao se sa predsednikom Stranke demokratske akcije (SDA) Bakirom Izetbegovićem. prilikom prethodnih poseta posećivao je i Fondaciju Alija Izetbegović, pre skoro 10 godina bio na molitvi u Begovoj džamiji u Sarajevu.
Bakir je bio dugogodišnji bošnjački lider i predsednik stranke koji je osnovao njegov otac.
Valjalo bi podsetiti na poslednji susret Redžepa Tajipa Erdogana i Alije Izetbegovića. Dogodio se u bolnici u Sarajevu i to dan uoči Alijine smrti.
Erdogan je u više navrata govorio da mu je Izetbegović tada u amanet ostavio BiH i naglašavao da je nikada neće ostaviti.
"Ostavljam ti Bosnu u amanet. Bosna je zaostavština Osmanlija. Još uvek se sećam ovih reči", kazao je Erdogan, prisećajući se njihovog poslednjeg susreta u bolnici.
I Bakir Izetbegović je izjavljivao da je "njegov otac ostavio BiH u amanet Erdoganu".
Bilal Erdogan je pre dve godine posetio Kosovo i Metohiju, a prema pisanju medija na albanskom jeziku, zajedno sa predsednikom Islamske zajednice muftijom Naimom Ternavom obišao je i radove na izgradnji centralne džamije u Prištini, a koje finansira Turska.
Takođe, Erdogan mlađi je pre osam godina posetio Novi Pazar i Beograd.
Boravio je u Novom Pazaru i bio je gost gradonačelnika Nihata Biševca, a povodom otvaranja izložbe "Kemankeš" posvećene tradiconalnom turskom streličarstvu.
Prisustvovao je i otvaranju izložbe u Domu Vojske u Beogradu, a pomenuo je tada, između ostalog, i da kultura, za razliku od sukoba, služi za saradnju dva društva u čemu je ova izložba prvi korak.
Danas svedočimo tome da Ankara aktivno naoružava Prištinu: isporučeni su dronovi, uključujući i "bajraktare" i "skajdagere", a postignut je sporazum o izgradnji fabrike municije na KiM, što je protivno svim sporazumima i Rezoluciji 1244.
Postoji i druga strana medalje: upravo mediji na albanskom jeziku iz Prištine navode da se tamo slivaju "Erdoganovi prljavi milioni".
Deo albanske javnosti na KiM optužuje turskog predsednika da je stekao ogromno bogatstvo, zahvaljujući navodnim manipulacijama sa cenama električne energije. Kosovska kompanija za distribuciju električne energije (KEDS) je u vlasništvu velikih turskih kompanija Çalik Holding i Limak.