Svet
Strateško partnerstvo Kine i Irana: Uoči kineske Godine vatrenog konja
Ove nedelje obeležava se 47. godišnjica Islamske revolucije, koju kineski intelektualci prate sa velikim interesovanjem još od ranih dana Deng Sjaopinga, kada je nova iranska "teodemokratija" proglasila svoju spoljnu politiku: "Ni Istok ni Zapad".
Da li će biti novog rata između Irana i Sjedinjenih Američkih Država? Teško. Izuzev ako novo "Rimsko carstvo" (SAD) nije sasvim poludelo. Odnosno, ako novo "Rimsko carstvo" nije moglo da izvuče pouke iz nedavnog Dvanaestodnevnog rata, koji je opustošio Izrael, kojim trenutno vlada cionistička vlada, na čelu sa osvedočenim cionistom Benjaminom Netanjahuom.
Iran je sada jedan od ključnih polova Novih puteva svile, piše brazilski geopolitičar Pepe Eskobar na sajtu "Fondacija strateške kulture", koje je projektovao Peking, kao i jedan od vodećih članova dve multipolarne institucije – BRIKS-a i ŠOS-a (Šangajske organizacije za bezbednost). U prevodu: Iran se nalazi u bliskim i sve bližim odnosima odnosima sa Pekingom i sa Moskvom.
A to značajno menja stvari. "Novi Kaligula" (Tramp) je, međutim, dodaje Eskobar, uporan da sprovede ono što bi se moglo definisati kao "strategija naoružanog dužnika".
SAD su, jednostavno, dužne svima. Državni dug od preko 38 biliona dolara je omča oko vrata, čvrsto stegnuta nad vratom Amerike. Iran, Rusija i Kina, međutim, nisu dužni nikom.
Kratko putovanje u istoriju
Obratimo se, za trenutak, istoriji. Persija i Kina imaju veze još iz davne prošlosti. Recimo, iz 7. veka, u vreme vrhunca Puta svile, kada su dva velika pola bila Persija Sasanida i Kinesko carstvo, uvek u dobrim međusobnim odnosima, koje su imale ključni zajednički interes u evroazijskoj trgovini.
Onda se vratimo u 21. vek, kada je Kina iznova postala velika trgovačka i geoekonomska sila na planeti, a Iran jedan od retkih preostalih suverenih zemalja.
Ove nedelje, nastavlja Eskobar, obeležava se 47. godišnjica Islamske revolucije, koju kineski intelektualci prate sa velikim interesovanjem još od ranih dana Deng Sjaopinga, kada je nova iranska "teodemokratija" proglasila svoju spoljnu politiku: "Ni Istok ni Zapad".
Iran je uspeo da se, uprkos decenijama žestokih sankcija Zapada, uzdigne kao moćna tehnološka sila u veoma važnim oblastima kao što su tehnologija dronova, balističke rakete, nanotehnologije, medicinska oprema...
Sada strateško partnerstvo Pekinga i Teherana funkcioniše na nekoliko nivoa, od kojih su, smatra Eskobar, najvažniji oni nevidljivi. Na primer, ministar spoljnih poslova Abas Aragči je potvrdio da Teheran detaljno obaveštava Peking i Moskvu o "mutnim indirektnim pregovorima" sa SAD u Omanu.
Zamenik ministra spoljnih poslova Kazem Garibabadi se sastao sa kineskim i ruskim ambasadorima u Teheranu, ubrzo nakon što je posetio Peking i bio prisutan na razgovorima u Omanu. A to je, konstatuje Eskobar, strateška koordinacija na najvišem nivou.
Talas u vazduhu
Sada na scenu stupa "nevidljivo". To je tek "talas u vazduhu", piše brazilski geopolitičar, za koji nema potvrde ni iz Teherana, ni iz Pekinga: to su, za obe zemlje, suštinska pitanja nacionalne bezbednosti. Ali, dodaje on, praktično je svršena stvar da Peking isporučuje visokokvalitetne obaveštajne podatke i najsavremeniju radarsku tehnologiju Teheranu.
Kina je rasporedila razarač tipa 055 i razarač tipa 052D u Omanskom moru, da prate "okean broj jedan"– koji beleži kretanje brodova i podmornica američke mornarice i deli informacije sa Iranom. A spektar može da ide mnogo dalje od radara.
"Okean broj jedan" je prvi kineski okeanografski brod specijalizovan za dubokomorska naučna istraživanja, opremljen naprednim sistemima za snimanje i mapiranje morskog dna, sposoban za prikupljanje podataka na velikim udaljenostima.
Ovaj sistem radi na sličan način kao i američki RC-135. Senzori mogu da snimaju elektronske emisije (radio-frekvencije, radar, komunikacije) sa obližnjih brodova i aviona, uključujući komunikacionu obaveštajnu službu (COMINT) i elektronsku obaveštajnu službu (ELINT).
U prevodu: Iran sada ne samo da zna gde su pozicionirane podmornice američke mornarice, već se njihove komunikacije presreću, tvrdi Eskobar.
Ukratko, sada imamo složeni, višeslojni iranski arsenal balističkih raketa – sa više bojevih glava i hipersoničnim raketama – koji je potpuno integrisan sa kineskim obaveštajnim podacima. Pored toga, kineska vojska objavljuje satelitske snimke američkih baza širom Zapadne Azije, uključujući i novu bateriju THAAD, raspoređenu u Jordanu.
Još jednostavnije: jasno je da iznenadni napad "masivne armade" SAD više nije moguć. To je očigledno za svakog u Beltveju koji ima koeficijent inteligencije iznad sobne temperature; mada ne i za "ratne huškače koji stoje iza kulta smrti u Zapadnoj Aziji", kaže Eskobar.
Kina koja deli visoku tehnologiju sa Iranom je pitanje nacionalne bezbednosti. Iran je ključni dobavljač energije, kao i ključni čvor inicijative "Pojas i put" (BRI) u Zapadnoj Aziji. Peking jednostavno ne može da dozvoli da "imperija haosa, pljačke i stalnih prepada" (Eskobar) ponovo destabilizuje Iran.
Godina vatrenog konja
Prošlog meseca, na radnoj konferenciji Narodne banke Kine, dogovoreno je mnogo labavija monetarna politika, usmerena ka "visokokvalitetnom ekonomskom razvoju".
To je, takođe, ključna stvar za Kinu. Novi petogodišnji plan, posvećen tehnološkom razvoju, biće u odobren sledećeg meseca u Pekingu. Sve ovo se dešava uoči kineske Godine vatrenog konja.
Taj novi plan (2026-2030), piše Eskobar, je izuzetno ambiciozan. On treba da da odgovor na tri ključna cilja: kako ubrzati domaću potražnju i potrošnju, kako sprečiti nekontrolisanu inflaciju i potrošnju zasnovanu na dugovima. Ovaj koncept u potpunosti zaobilazi američku "imperiju haosa".
To je, ukratko, plan sistema usmerenog ka visokokvalitetnom rastu i kontrolisanoj inflaciji. Zašto bi onda sila u usponu prepustila Iran Vašingtonu?
Za to vreme, časopis "Volstrit džornal" piše o kineskoj "petlji propasti" i deflacije. Ali to je, piše Eskobar, "detinjasta fikcija", koja se nikad do sada nije ostvarila.
Strategija naoružanog dužnika
Kina je sve do sada bila glavni kreditor, pod stalnim pretnjama "naoružanog dužnika", koji je bio odlučan da, u očaju, otme svaku stvarnu imovinu bilo kojoj zemlji do koje može da dođe, od energije do retkih zemnih metala. Ali, s tim je završeno. Kina se fokusira na ubrzanje svoje nove industrijske mašinerije, zasnovane na efikasnoj veštačkoj inteligenciji i konkurentnim kineskim kompanijama, koji će, na kraju, propast američkog dolara učiniti neminovnim.
Kineska Narodna banke upravo rasprodaje svoje značajne dolarske rezerve, što je ravno objavi rata SAD. Prema izveštaju koji je objavila nemačka Federalna agencija za finansijski nadzor (BaFin), dolar će uskoro izgubiti status globalne rezervne valute.
Ono što je zaista važno, dodaje Eskobar, jeste sada već "monstrouzni dug" SAD – najveći u istoriji – koji je, u vreme pandemije kovida 2020, iznosio 21 hiljadu milijardi, da bi 2025. godine skočio na preko 38 hiljada milijardi dolara, sa kamatom od 1,3 odsto. I taj monstruozni dug nastavlja da raste. Ultimativna i neotplativa noćna mora čitave svetske ekonomije, primećuje američki ekonomista Majkl Hadson, koja se pretvara u svetsku krizu.
Ne možete biti prvi u selu ako ste dužni svakom meštaninu.
Live
