Kina galopira u novu godinu

Nova godina po kineskom lunarnom kalendaru pada večeras i biće proslavljena u dvadesetak zemalja i regina sveta, u kojima se praznuje kao zvanični ili priznati praznik kineske zajednice. Ukratko, Kina večeras iz godine Zmije prelazi u godinu Konja za koju se tvrdi da bi mogla da donese opšti napredak, iako izgledi za tako nešto nisu najružičastiji.

Uz Festival sredine jeseni, Festival zmajevih čamaca i kineske zadušnice ("Ćingming"), posredi je najvažniji kineski nacionalni praznik.

Stotine miliona Kineza putovaće tokom četrdesetodnevnog prazničnog talasa putovanja, poznatog kao "čunjung", kako bi bilo sa svojim porodicama.

Škorpije u boci: Počinje li nova trka u nuklearnom naoružavanju

Očekuje se da će ukupan broj putovanja tokom ovogodišnjeg Festovala proleća iznositi oko devet i po milijardi (tokom četrdesetak dana), što će predstavljati istorijski rekord.

Od tog ukupnog broja, drumski saobraćaj ostaje dominantan vid putovanja, sa udelom od oko 80 odsto. Procenjuje se da će železnice u zemlji prevesti oko 540 miliona putnika, dok se u sektoru civilnog vazduhoplovstva očekuje 95 miliona putovanja.

Ovde je zanimljivo napomenuti da saobraćajna infrastruktura Evropske unije ili SAD, na primer, ne bi mogla da podnese tu vrstu pritiska.

Novogodišnja putovanja dobar barometar kineske ekonomije

Broj putovanja tokom praznika dobar je barometar stanja kineske ekonomije, jer povećanje broja putovanja, u koje se sada sve više uključuju i turistička, neprekidno raste.

Uprkos izazovima, kao što je bio carinski sukob sa SAD ili takođe američko ograničavanja kineskog uvoza najsavremenijih čipova, Kina u godinu Konja ulazi u galopu. Ovo otuda što je njena ekonomija na nogama izdržala sve ekonomske pritiske administracije Donalda Trampa, zadržavši stopu ekonomskog rasta od pet odsto.

Kremlj: Rusija i Kina jačaju bilateralne odnose kroz redovnu diplomatsku komunikaciju

Spoljnotrgovinska robna razmena Kine porasla je za 3,8 odsto na godišnjem nivou i dostigla vrednost od 45,47 biliona juana (6,51 bilion dolara) u 2025. godini, postavivši novi rekord i označivši prvi put da je obim premašio prag od 45 biliona juana.

Uprkos izazovima sa kojima se sreće na planu povećanja potrošnje ili potencijalnih problema koji bi mogli da se pojave na tržištu nekretnina, ekonomski pokazatelji ubedljivo svedoče da Kina pomenutim galopom ulazi u novu godinu.

Evropski lideri stajali u redu

Da je to tako, videlo se po nizu evropskih lidera koji su posetili Peking proteklih nedelja, nakon de fakto razlaza Evropske unije sa administracijom Donalda Trampa, odnosno nakon što je postalo jasno da SAD menjaju pristup, ne samo prema Evropskoj uniji već i Evropi u celini. Taj spisak je impresivan imajući u vidu vrlo kratko vreme: Emanuel Makron, Mičeal Martin, Peteri Orpo, Kir Starmer… Pominje se i skorašnja poseta Fridriha Merca.

Svi oni su u Peking otišli kako bi za svoje ekonomije isposlovali što bolju poziciju u Kini, koju, govoreći rečnikom strategije Evropske unije, sada sve više tretiraju kao partnera, a se manje kao "sistemskog rivala".

Bezbednosni izazovi

Krajem 2025. godine, japanska premijerka Sanae Takaiči, koja je na talasu ekstremnih izjava dobila nedavno održane vanredne izbore, nagovestila je povratak militarizovanog Japana na svetsku geopolitičku scenu. Njena najava da bi Tokio mogao da vojno interveniše u Tajvanskom moreuzu, a potom i serija izjava o razmeštanju raketa srednjeg dometa nadomak Tajvana, izveštaja za Japan gomila rezerve plutonijuma i da gradio nove vojne baze, sasvim sigurno su zabrinule Kinu na kraju godine Zmije i uoči početka godine Konja.

Pritiskom na pitanje Tajvana, koje je Peking više puta isticao kao crvenu liniju kineske međunarodne politike, nova japanska premijerka je pokušala da politiku svoje zemlje upodobi sa strategijom SAD o formiranju "azijskog NATO-a", odnosno zahtevom Trampove administracije o izdvajanju čak pet odsto nacionalnog BDP-a u vojne svrhe.

Na pretnje izrečene u neposrednom susedstvu, u kineskom slučaju kaleme se i potencijalne krize u vezi sa mogućnošću da SAD napadnu Iran, odnosno sa situacijom u zemljama latinske Amerike. Sa jedne strane, administracija Donalna Trampa je otmicom predsednika Nikolasa Madura i brutalnim ubistvima pripadnika njegovog obezbeđenja pokazala da želi da gospodari u "svom dvorištu". To znači da bi sledeće mete, posle Venecuele, mogle da postanu i ostale zemlje tog regiona. Sa druge strane, SAD u latinskoj Americi najdirektnije izazivaju ekonomsku i političku moć Kine. One pokušavaju da istisnu Kinu iz poslova u Panamskom kanalu (Tramp tvrdi da Kina kontroliše taj kanal) i počinju da kritikuju kineske infrastrukturne projekte, a najznačajniji primer je pokušaj SAD da diskredituju kinesko poslovno prisustvo u luci Čankaj u Peruu.

Biro za pitanja zapadne hemisfere pri Stejt departmentu izrazio je na društvenim mrežama navodnu zabrinutost da bi Peru mogao biti nemoćan da nadzire Čankaj, jednu od svojih najvećih luka, koja je pod jurisdikcijom "grabežljivih kineskih vlasnika".

Odgovor Pekinga

Peking je uzvratio oštrim diplomatskim odgovorima Japanu i notornim smanjenjem broja kineskih turista u toj zemlji, ali i konkretnim koracima sa druge strane, kako bi uneo još više konstruktivnih elemenata u svoju, nazovimo to tako, primenjenu politiku, demonstrirajući smirenost i na taj način, posredno, snagu da izdrži sve udarce.

Vučić: Kina je prilika za nas

Najpre, Peking je "naprečac" doneo odluku da od sutra, odnosno prvog dana nove godine, ukine vize za turiste sa standardnim pasošima iz Velike Britanije i Kanade.

Ovo je deo šire strategije Pekinga, koji viznim olakšicama (bezvizna politika koja omogućava ulazak u zemlju bez vize u trajanju od trideset dana) i pogodnostima za boravak u Kini tokom tranzitnih putovanja, pokušava da privuče što više posetilaca, naročito mladih ljudi, kako bi ovi, izvan razornih narativa zapadnih medija, iz prve ruke mogli da upoznaju i dožive Kinu.

Zatim, a što je još značajnije, Peking je odlučio da od prvog maja ukine, odnosno, kako u Pekingu kažu, uvede "nulte carine" za proizvode iz 53 afričke zemlje koje sa Kinom održavaju diplomatske odnose.

Ovim potezom, Kina se još dublje pozicionira u Africi, otvarajući vrata i ostalim zemljama BRIKS-a i Globalnog juga da sa afričkim zemljama dalje razvijaju saradnju.

Kina obnavlja letove ka Filipinima

Na sve ovo, naslanja se i novogodišnja odluka Kine da obnovi direktne avionske letove ka Filipinima. Prema informacijama koje je objavila kineska ambasada u Manili, avio-kompanija "Sjamen erlajns" ponovo će uspostaviti direktnu liniju Ćuandžou – Sebu 29. marta ove godine.

Posredi je značajan gest Pekinga koji ukazuje na volju da se radi na rešavanju sporova i širenju saradnje.

Filipini su tradicionalno uporište vojske i interesa SAD na jugoistoku Azije, ali i zemlja ASEAN-a koja, sa jedne strane, ima ozbiljan teritorijalni spor sa Pekingom, a sa druge potrebu da sa Kinom razvija ekonomsku saradnju.

Predsednik Filipina Ferdinand Romualdez Markos pozdravio je odluku Kine, što je takođe konstatovano kao značajan korak ka popuštanju napetosti na jugoistoku Azije.