Buđenje iz "evropskog sna": Srećni vazali i nesrećni robovi

Belgijski premijer Bart de Vever je u januaru 2026. Godine, na Svetskom ekonomskom forumu u Davosu, govorio o "srećnim vazalima" i o "nesrećnim robovima". Ranije je Evropska unija bila "srećni vazal" Sjedinjenih Američkih Država. Predsednik SAD Tramp ih je, tvrdi De Vever, pretvorio u "nesrećne robove".

Razlog je, trenutno Grenland. Ali, biće ih još. To je način na koji Tramp, veoma dosledno i uporno, ponižava Evropu.    

U globalnoj politici se odvijaju veoma brzi i dinamični procesi. To je, uglavnom, posledica Trampove politike, koja je unela turbulencije, nepredvidivost i radikalizam u sistem međunarodnih odnosa. Događaji se, od početka njegovog drugog mandata, odvijaju ubrzanim tempom.

Naš izbor

Šta povezuje skup u Davosu i aferu Epstin: Početak velikog zemljotresa

Evroatlantsko jedinstvo, sudbina NATO-a i UN, nisu samo dovedeni u pitanje, sve to više ne postoji. Bilo je lepo dok je trajalo za evropske vazale.

Decenijama su zemlje EU usmeravale svoju politiku, bezbednost i ekonomiju ka SAD, u okviru "atlantskog partnerstva", piše ruski geopolitičar Aleksandar Dugin za RIA Novosti, dok su se prethodni američki lideri pretvarali da Evropljane smatraju ravnopravnim partnerima i stvarali iluziju kolektivnog zapadnog konsenzusa. Ali, dodaje ruski mislilac, Tramp je brutalno prisilio Evropsku uniju da prihvati vazalni status.

Zašto?

Zato što Tramp gradi novu "američku imperiju", koja će se, za početak, koncentrisati na zapadnu, "američku" hemisferu, koja će uključivati i Grenland. Evropljani ga više ne interesuju. Snađite se sami, poručuje im Tramp.

Kolektivni zapad puca po šavovima

Šta posle? "Američka imperija" ima svoje probleme. Videćemo, kaže Tramp. To još uvek ne znači da SAD napuštaju Evropu. Niti da će Severnoatlantska alijansa biti (uskoro) raspuštena. Uostalom, Amerika ima i svoje posebne, američke baze u Evropi, koje nisu deo snaga Alijanse. I svoje "veoma srećne vazale", poput Poljske, koja je, prema rečima poljskog politikologa Mateuša Piskorskog, "samo agent američkog uticaja u Evropi".

Međutim, što se tiče NATO-a, on se već slomio u Ukrajini. Takva Alijansa ne treba nikome, ili treba još samo Evropi, koja nastavlja da sanja o "strateškom porazu Rusije". Ili, režimu u Kijevu, čiji vođa Zelenski nastavlja da prosijači po evropskim prestonicama. Ipak, novca je sve manje. Velika zabava u Kijevu se bliži kraju...

Sve u svemu: pojam Kolektivnog zapada je počeo da se raspada, da puca po šavovima. Zapadni konsenzus više ne postoji. EU je, čak i protiv svoje volje, dodaje Dugin, postala gotovo nezavisan entitet. U toj novoj situaciji, i Makron i Merc su progovorili o potrebi stvaranja "evropskog bezbednosnog sistema". SAD više nisu garancija bezbednosti, već nova pretnja.

Naš izbor

Put u (energetsku) propast Evrope: Pozovi Brisel radi samoubistva

Ima li smisla da se uopšte govori o "evropskom bezbednosnom sistemu", kada EU nema vojnu industriju sa kojom bi mogla da se ozbiljno suprotstavi ruskoj vojnoj mašineriji? Novca, izgleda, nema čak ni za Ukrajinu, kojoj je EU velikodušno obećala 90 milijardi evra, za koje tek treba da se zaduži.

U takvim situacijama, kaže brazilski geopolitičar Pepe Eskobar, treba samo slediti puteve novca.

Amerika kao "zapad broj jedan", EU kao "zapad broj dva"

Evropski stavovi o ratu u Ukrajini se značajno razlikuju od Trampovih, uočava Dugin: američki predsednik želi da okonča ovaj "nepotrebni rat sa Rusijom" – ili, barem, tvrdi da to želi – EU, naprotiv, i dalje teži da ga sprovede do kraja. Na radost hunte u Kijevu.

Stavovi nove američke administracije i EU se značajno razlikuju i po pitanju genocida Izraelaca u Pojasu Gaze: s jedne strane je Trampova bezuslovna podrška cionističkom režimu Netanjahua, s druge mnogo oprezniji stav Evrope.

U ovoj novoj situaciji, gde Kolektivni zapad prestaje da postoji kao jedinstveni politički, ideološki i geopolitički entitet, dodaje ruski geopolitičar, postepeno se pojavljuje nova mapa, na kojoj počinje da se pojavljuje nekoliko odvojenih, pa čak i sukobljenih entiteta.

Zapad broj tri

Osim SAD, koji sada predstavljaju "zapad broj jedan" i "zapada broj dva", Evropske unije, tu je, najzad, i Britanija, "zapad broj tri", koja se ne može poistovetiti da Evropom.

Britanija je, u sukobu u Ukrajini, potpuno očekivano, stala na stranu Kijeva i ponovo pokrenula eskalaciju odnosa sa Rusijom. Upravo je poseta britanskog premijera Borisa Džonsona Ukrajini sprečila sprovođenje Istanbulskih sporazuma iz 2022. godine.

Ali, ni britanski "zapad broj tri" ne može da se vrati svojoj prethodnoj imperijalnoj politici.

Resursi moderne Engleske, njen ekonomski pad i kolaps njene migracione politike, sprečavaju je da igra istinski vodeću ulogu u britanskom Komonveltu naroda, ili da postane hegemon Evrope.

Evropa se nalazi na raskršću, ali bez kompasa

Zaista, šta dalje?

Evropa se nalazi na raskršću, ali bez kompasa, primećuje hrvatski portal "Logično".

Evropska unija danas stoji između dve iluzije. Prva je ona o povratku u "dobra, stara vremena" – u doba srećnih vazala. Druga je san o strateškoj autonomiji, za koju nema ni političke volje, a ni materijalnih kapaciteta, dodaje ovaj portal.

Između te dve iluzije širi se prostor nesigurnosti. Ekonomsko zaostajanje, energetska zavisnost, unutarnje podele, rat u Ukrajini, koji ne donosi pobedu, sve veći otpor javnosti i sve više fragmentirani Zapad.

Naš izbor

Ruski predsednik sve predvideo, a Zapad mu nije verovao: 19 godina od Putinovog "Minhenskog govora"

Godina 2007. je, sa Putinovim govorom na Minhenskoj bezbednosnoj konferenciji, označila početak kraja unipolarnog sveta, ali današnji trenutak označava kraj iluzije o evropskoj stabilnosti kao trajnom stanju.

Pred Evropom stoji izbor: ili da pronađe svoju novu ulogu u multipolarnom svetu, ili da postane stalno područje unutrašnjih sukoba. Vreme iluzija je završeno. Preostaje samo pitanje ima li Evropa snage da se suoči sa stvarnošću.

Treće nije dato, govorili su stari Latini.