Šta se dešava sa onim što je već nazvano "duhom Enkoridža"? Nakon prvog sastanka održanog između predsednika Rusije i Sjedinjenih Američkih Država na Aljasci, u Enkoridžu, ovaj termin je ušao u opticaj: približavanje dve velike svetske sile, Rusije i SAD, moguće sklapanje mira na teritoriji Ukrajine.
Suština razgovora nikada nije zvanično otkrivena, primećuje Fjodor Lukjanov, glavni urednik časopisa "Rusija u globalnim poslovima" i direktor istraživanja Međunarodnog diskusionog kluba "Valdaj" u članku za "Rosijsku gazetu".
Simbolika ovog sastanka bila je važna: pozdravi, srdačno rukovanje dva predsednika, počasna garda, zajednička limuzina... Ova simbolika je trebalo da pokaže na značaj događaja. Kratki odgovor na postavljeno pitanje glasi: ništa.
Sam termin, inače, nije nov, dodaje Lukjanov: "Pre Enkoridža, postojali su 'duh Jalte', 'duh Helsinkija' i 'duh Malte'". I sva tri označila su prekretnice u odnosima između velikih sila tokom druge polovine 20. veka.
Jalta 1945. godine postavila je temelje posleratnog svetskog poretka, priznajući SSSR i SAD kao njegove centralne stubove. Sporazum u Helsinkiju iz 1975. godine kodifikovao je ovaj poredak. Malta 1989. godine simbolizovala je kraj Hladnog rata.
Jalta je okupila tri pobedničke sile, nastavlja Lukjanov, koje su podelile sfere uticaja. Helsinki je bio proizvod dugotrajnih multilateralnih pregovora koje su stabilizovale status kvo. Malta je bio bilateralni susret, koji je prihvatio uzmicanje jedne strane. Ali, svi oni su delili jednu važnu karakteristiku: svaki je nastojao da odredi nove parametre međunarodnog sistema.
"Duh Enkoridža" nastavlja da lebdi u vazduhu
Da li Enkoridž pripada ovoj tradiciji, pita se Lukjanov. Razgovori na Aljasci su se fokusirali na Ukrajinu. Trampu, tvrdi Lukjanov, da bi zaključio mir u Ukrajini, nedostaje prava motivacija. Što se tiče Kremlja, to je, više nego teritorijalno, pitanje evropske bezbednosne arhitekture. To su, pre svega, principi koji regulišu bezbednost na kontinentu.
Pristup Vašingtona je, međutim, drugačiji, tvrdi ovaj autor: "Trenutna američka administracija ne razmišlja o sveobuhvatnim okvirima ili zajedničkim pravilima. Njena vizija svetskog poretka je daleko fragmentiranija. Kontrola zemalja se vrši putem ekonomskog, vojnog i političkog pritiska, koji se selektivno primenjuju na određene regione".
U tome je važna razlika. Ne postoje zajednički principi, već samo transakcije, koje donose opipljivu, trgovinsku korist. Ukrajina je za SAD samo jedno od mnogih pitanja, a ne osa oko koje bi trebalo da bude izgrađen novi svetski poredak, uočava ovaj autor. A tu je i Evropa, koja opstruiše svako rešenje koje smatra neprihvatljivim.
"Duh Enkoridža" je trebalo da izgradi novi globalni politički sistem, koji će zameniti onaj koji je nastao posle Drugog svetskog rata i koji traje, u različitim oblicima, preko 80 godina.
"Međutim, Vašington ne vidi Moskvu kao centralnog sagovornika u ovom projektu. Iz ruske perspektive, reč je o redefinisanju temelja i evropske i globalne bezbednosti. Iz američke perspektive, radi se o upravljanju specifičnim sukobom, ali bez promene arhitekture moći", uočava Lukjanov.
Trampov kabuki teatar
Kod predsednika Trampa, piše bivši britanski diplomata Alister Kruk za sajt "Fondacija strateške kulture", svaki sporazum je samo poslovna transakcija. Posao, "biznis" kao i obično, zamenjuje stvarne pregovore. Novac je, za Trampa, u stvari geopolitika.
Iz perspektive Trampa i Vitkofa, "teritorijalna pitanja, bezbednosne garancije, status članstva u EU i pozicija NATO-a su detalji koji se svode na ono što je zaista važno, a to je, isključivo, novac", kaže Kruk.
Gde su iskusni profesionalci iz ruske spoljne službe u ovim razgovorima, pita britanski autor. Odsutni su, dodaje, ministar spoljnih poslova Rusije Sergej Lavrov im čak i ne prisustvuje.
Zašto? Jer je Trampova pretpostavka da se sukob u Ukrajini može "rešiti sistemom koji će doneti (obostranu) finansijsku korist". Odnosno, dodaje ovaj diplomata, "podrška obnovi Ukrajine" je samo šifrovani govor za Senat SAD i EU, da zadrže finansijske mehanizme koji će tu koristiti.
U suštini, objašnjava Kruk, iskustvo Trampa sa nekretninama preneto je u stvarni sukob, u kome prolivena "krv" predstavlja samo valutu u sukobu. Ovaj pristup pokazuje moralnu degradaciju Zapada, koji je zapao u nihilizam.
O tome, tvrdi ovaj autor, svedoči sam Vitkofov tim. Tu su i "Blekrok" i njegov izvršni direktor Lari Fink. Tu su i Rotšildi, inače glavni savetnici kijevskog Ministarstva finansija, koji upravljaju "ogromnim ukrajinskim dugom od preko 216 milijardi dolara".
Tu su, najzad, i poverioci, koji su garantovali kredite Ukrajini od finansijskih institucija, kao što su MMF i Svetska banka. Samo EU je dala garancije za 193 milijarde evra.
Međutim, upravo Rotšildi imaju dugu i bolnu istoriju sa ruskim predsednikom, podseća Kruk. Reč je o firmi "Jukos", koja je nekad, tokom 1990-ih, bila jedno od najvećih naftno-gasnih preduzeća u Rusiji.
Godine 2003, Mihail Hodorkovski, tadašnji šef ruskog naftnog giganta "Jukos", imenovao je Džejkoba Rotšilda za "garanta" svog udela u kompaniji. Međutim, Hodorkovski je uhapšen 2003, i ova veza je prekinuta. A kasnije je uništen i "Jukos".
Moskva dobro razume Trampovu merkantilističku i transakcionu psihu. Ali, koristi priliku da razgovara sa Vašingtonom, posebno nakon dugog perioda odsustva komunikacija.
Ali, ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov je nedavno poručio da svi sporazumi postignuti u Enkoridžu sada takpaju u mestu.
Ko je pravio račun bez krčmara?
Da li je pogrešan Trampov pristup ukrajinskom problemu? Svaki sukob ima svoju istoriju i plaća se hiljadama i hiljadama ljudskih života. Otuda se on ne može rešiti transakcijama, koje se mere u milijardama dolara. Ili, rečima Kruka, Tramp ignoriše stvarnost: pitanje odnosa Rusije i SAD (i sa Ukrajinom) nije moguće svesti na sečenje kolača od poslova za obnovu Ukrajine.
Suština je, zapravo, u postizanju dogovora o tome dokle ide sfera uticaja Severnoatlantske alijanse. Tramp se, međutim, usredsređuje na pitanje američke hegemonije, kojom dominira pitanje američkog dolara i ogromnog spoljnog duga SAD.
Nisu u bitno različitoj situaciji ni ostale zapadne države. Uključujući i Francusku i Britaniju, koja se, prema finansijskom analitičaru Aleksu Krajneru, nalazi u "katastrofalnoj fiskalnoj poziciji, delom i zato je pozajmila stotine milijardi Ukrajini, koje će se, na kraju, pretvoriti u 'loše dugove'."
Drugim rečima: pravili su račun bez krčmara. Što ne znači da im pravi račun neće stići na naplatu.