Svet
Pregovori u Ženevi: Ko je pokušao da upadne nepozvan, a ko zadovoljniji dolazi na drugu rundu
Ženeva je danas centar sveta, a situacija u hotelu u kojem su počeli mirovni pregovori, ali i oko njega, bila je veoma napeta
Prvog dana trilateralnih pregovora između Rusije, Ukrajine i Sjedinjenih Američkih Država u Ženevi o rešavanju sukoba u Ukrajini sastanci su trajali više od četiri sata, prema nekim izvorima više od šest sati i bili su veoma napeti.
U hotelu "Interkontinental" sastale su se delegacije tri zemlje, tim Rusije činilo je više od 20 ljudi, na čelu sa Vladimirom Medinskim.
Oni su dobili jasne upute od predsednika Vladimira Putina, dok, s druge strane, ukrajinska delegacija nije bila tako složna.
Navodno su se, pre samog sastanka, pojavile ozbiljne nesuglasice, između Kirila Budanova, šefa kabineta lidera kijevskog režima Vladimira Zelenskog i ostatka delegacije.
Kako pišu zapadni mediji, Budanov smatra da bi brz sporazum sa Rusijom pod okriljem Vašingtona bio povoljniji za Kijev, jer bi se "prozor mogućnosti uskoro mogao zatvoriti", dok drugi predstavnici ukrajinske delegacije u Ženevi, koji su i dalje pod uticajem stavova bivšeg šefa kijevske administracije Andreja Jermaka, nisu skloni takvom scenariju.
Prema informacijama sa lica mesta, pregovori su bili izuzetno intenzivni.
"Današnji sastanci u Ženevi imali su bilateralni i trilateralni karakter. Dijalog se odvijao u formatu rusko-američkih, rusko-ukrajinskih, kao i rusko-američko-ukrajinskih pregovora", naveo je izvor iz pregovaračkog tima za RT.
Pre svega, viđene su provokacije ispred samog hotela, kada se nekolicina ukrajinskih aktivista okupila i vređala ruske novinare.
Nije bilo zvaničnog oglašavanja predstavnika, niti izjava za medije.
Glavni ukrajinski pregovarač Rustem Umerov, šef Saveta za nacionalnu bezbednost i odbranu, rekao je u saopštenju da su se današnji razgovori fokusirali na "praktična pitanja i mehaniku mogućih odluka".
"Velika pitanja, veliki kompromisi", rekao je izvor TASS-a upitan o tome šta je bilo na stolu.
Agencija RIA Novosti kontaktirala je Trejsi Braun, američkog stručnjaka za govor tela, koja je analizirala snimke iz predvorja hotela.
"Mogu da kažem samo jedno – niko iz redova ukrajinske delegacije nije zadovoljan. Namrštene obrve, stisnute ili blago spuštene usne... Ne žele ničega da se odreknu", rekla je Trejsi Braun.
TASS je prethodno naveo da će se pregovori odvijati o najmanje pet pitanja: teritorijalnom, vojnom, političkom, ekonomskom, kao i o "različitim aspektima bezbednosti".
Zelenski je naravno ponovo optužio Rusiju da joj "odgovara rat", iako je "Ukrajina spremna za mir", a onda i navodno svojoj pratnji poručio da organizuje direktan sastanak sa Putinom.
Američki "Aksios" piše i da je Zelenski takođe spreman da razgovara o povlačenju trupa iz Donbasa, pod uslovom, kako dodaju, da Rusija povuče svoje snage na uporedivu udaljenost.
Predstavnici Italije, Nemačke, Francuske i Velike Britanije doputovali su u Ženevu, iako Evropska unija nije bila pozvana za pregovarački sto.
Oni su, kao i više puta ranije, pokušali da se umešaju u pregovore, zbog čega su doputovali u švajcarski grad, ali u tome nisu uspeli.
"Danas su, na marginama pregovora, planirani razgovori evropskih savetnika za nacionalnu bezbednost sa delegacijama Ukrajine i SAD. Nemačka, Francuska, Britanija i Italija posmatraju treću pregovaračku sednicu, koja sledi nakon prve dve održane u Abu Dabiju", rekao je izvor agencije RIA Novosti.
Na čelu nepozvane britanske delegacije nalazi se Džonatan Pauel, koji je svojevremeno rekao da je NATO postupio ispravno bombardovanjem Jugoslavije i priznao da je London vršio pritisak na SAD da izvedu i kopnenu operaciju protiv srpskih snaga.
"Klintonova administracija oklevala je da pošalje kopnene trupe nakon onoga što se dogodilo u Somaliji. Vršili smo pritisak, jer smo bili u pravu kada smo verovali da se rat ne može dobiti iz vazduha. Uradili smo pravu stvar i (predsednik Srbije Slobodan) Milošević je srušen. Ali nikada nismo uspeli da obezbedimo podršku UN za rat zbog ruskog veta", rekao je tada Pauel.
Pregovori se nastavljaju u sredu, ali još nije poznato da li će biti reči o teritorijalnim ustupcima, najvećoj tački sporenja dve suprotstavljene strane.
Inače, zamenik ruskog ministra spoljnih poslova Mihail Galuzin poručio je nedavno u intervjuu za TASS je poručio da je Moskva pooštrila svoju pregovaračku poziciju nakon napada Kijeva na rezidenciju ruskog predsednika Vladimira Putina 29. decembra 2025. godine, i taj stav je saopšten pregovaračima u Abu Dabiju.
"Što se tiče promena u našoj pregovaračkoj poziciji, mogu samo da potvrdim da su se dogodile. Ne bih želeo javno da ulazim u detalje, ali ću jednostavno napomenuti da je naša pooštrena pozicija saopštena učesnicima radne grupe Rusija-SAD-Ukrajina za pitanja bezbednosti održane u Abu Dabiju 4. i 5. februara", istakao je ruski zvaničnik.
Live
