Karnegi fondacija: Mađarska i Slovačka strukturne prepreke unutar EU

Evropska ispostava Karnegi fondacije u izveštaju za 2025. godinu navodi da je "inverzija američke spoljne politike, od podrške demokratiji ka podršci autokratiji, bacila zabrinjavajuću senku na politiku Evropske unije prema demokratiji".

"Politički lideri Evropske unije svakako su prepoznali potrebu da i Unija i pojedine države-članice – a u nekim slučajevima i evropske vlade van EU – pokažu sposobnost da dosledno posvete pažnju demokratiji bez oslonca na SAD kao vodećeg faktora u ovoj agendi, barem dok je Donald Tramp na vlasti", navedeno je u izveštaju.

Karnegi Evropa u pomenutom izveštaju vrlo određeno definiše probleme koji tište Evropsku uniju u svojstvu preostale oaze "demokratije". To su, kao što je lako pretpostaviti, Mađarska i Slovačka.

"...Rani pokušaji da se tokom 2025. godine proširi demokratska uslovljenost na države članice Evropske unije nisu imali neposredan konkretan efekat, ali mogli bi da predstavljaju značajnu promenu u narednim godinama. Tokom 2025. postalo je jasno da su Mađarska i Slovačka sve više postale strukturne prepreke za politiku Evropske unije u oblasti demokratije", navedeno je u izveštaju Karnegi fondacije za Evropu.

Zaokret EU ka "bezbednosti"

U izveštaju se dalje navodi da je "američki preokret ka autokratiji" na mnogo načina povukao evropsku politiku u suprotnom smeru.

"Osećajući se izolovano zbog brutalne realpolitike SAD, evropske vlade osetile su potrebu da pojačaju zaštitu svoje moći i blagostanja. Ova 'dvojna lica' EU politike formiraju se već nekoliko godina i sigurno nisu samo posledica Trampove promene politike, ali u 2025. godini postala su još oštrije definisana. Ovo izgleda da će postati trajna osobina politika EU: Unija će osećati i da demokratija sada mnogo više zavisi od njenih sopstvenih napora i da ima manje prostora i snage da se usredsređuje na podršku demokratiji u odnosu na druge prioritete politike. U tom smislu, trend ka primatu bezbednosti dramatično se ubrzao u 2025. godini. U nekoliko slučajeva, ova promena je podstakla podršku demokratiji, ali češće ju je potiskivala sa geostrateške agende", navodi Karnegi fondacija u svom evropskom izveštaju.

Soroš, Karnegi i globalni otpor Trampu: Dokazi o međunarodnoj zaveri cenzora

Da u "oazi demokratije" zvanoj Evropska unija još dosta toga "ne štima", naročito kada je posredi pogled na Stari kontinent iz kancelarije Karnegi fondacije, vidi se i po konstataciji, nedvosmisleno navedenoj u izveštaju, da je Evropska unija tokom 2025. godine produbila saradnju sa mnogim "autokratskim režimima" i odbila da na bilo koji kritički način reaguje na brojne jasne napade na "demokratske norme".

"...Dok se Evropska unija više usredsređivala na države kandidate, globalni aspekti evropske podrške demokratiji ostali su nejasni i neodlučni. Politički lideri su govorili o potrebi formiranja širih saveza sa drugim demokratijama, ali nova partnerstva Evropske unije sadržala su malo konkretno o podršci demokratiji. U godini široko rasprostranjenih pro-demokratskih protesta, EU i njene države-članice su se povukle i nisu jasno podržale ove brzo rastuće građanske pokrete, uprkos demokratskim mogućnostima koje su oni predstavljali", konstatovala je Karnegi fondacija.

Kakva EU takav i "štit"

Izveštaj Karnegi fondacije osvrće se i na "Evropski štit za demokratiju", kontroverznu inicijativu briselskih birokrata pokrenutu radi tobožnjeg jačanja otpornosti demokratije unutar EU.

"Iako je (Evropska) komisija proširila štit tako da obuhvati i druge aspekte strategije za demokratiju van onlajn mešanja, kao što je uključivanje građana, ti elementi nisu imali značajniji sadržaj. Štit i dalje treba da pronađe pravu ravnotežu između previše blage kontrole informacionog prostora i previše strogo ograničavanja pluralističkih debata", navodi Karnegi fondacija.

Naš izbor

Šta nam sprema Brisel: Cenzura "bez rukavica" u režiji Ursule fon der Lajen

"Gust spektar unutrašnjih zakona Evropske unije o demokratiji i drugih mera svakako je bio impresivan, što predstavlja značajnu promenu u odnosu na prethodne godine. Međutim, efekat ovih mera ostao je neizvestan, jer je ekstremna desnica nastavila da dobija na uticaju – iako je takođe trpela poraze i preokrete. Ove mešovite tendencije odražavale su ne samo snagu, već i slabosti alata Evropske unije za demokratiju", konstatovano je u izveštaju.

"Šok koji je izazvala administracija Tramp 2.0 pokrenuo je brojne diskusije o potrebi da se temeljno preispita i redizajnira međunarodna podrška demokratiji – briga koja se pojačala u prvim danima 2026. godine, u kontekstu događaja u Venecueli i Iranu. U praksi, Evropska unija je postigla ograničen napredak u takvom redizajnu, iako je to svakako potreba koja je veoma prisutna među političarima i koja će verovatno uticati na agendu za demokratiju u budućnosti. Slabi znaci promena u politici Evropske unije u 2025. verovatno predstavljaju početak dugog i dubljeg procesa prilagođavanja podrške demokratiji", navedeno je u izveštaju.

Držeći lekciju Briselu kao oazi demokratije po meri Trampovih protivnika u SAD, Karnegi fondacija je izolovala po pet koraka preduzetih od strane briselske birokratije, koji su išli u korist, odnosno protiv te vrste "demokratije".

Kada je Brisel "podržavao" Moldaviju – odnosno, pošteno govoreći, kada se mešao u tamošnje izbore i političke prilike – to je, prema oceni Karnegi fondacije, bilo dobro. Dobro je, prema istom izvoru i to što je "demokratija" postala još značajnije pitanje u procesu proširenja Evropske unije, a dobro je bilo i pokretanje "Evropskog štita za demokratiju", kao i nastavak primene Zakona o digitalnim uslugama (Digital Services Act), uprkos, kako je doslovno u izveštaju navedeno, pritisku američkih tehnoloških kompanija i administracije Trampa.

Pet najgorih razvoja po demokratiju po izboru Karnegi fondacije je neodređenost Evropske unije u podršci palestinskom demokratskom samoopredeljenju, zatim to što je briselski "budžet za demokratiju" nestao iz predloga za sledeći dugoročni budžet EU, smanjenje pomoći projektima za "demokratiju", slab odgovor Brisela na brojne demokratske proteste širom sveta i slabosti "Evropskog štita za demokratiju".