Svet
Terorista sa najdužim stažom u politici: Ko lobira da Haradinaj nasledi Vjosu Osmani
Likvidirao sam srpske policajce, ubijao srpske civile, uklanjao neposlušne Albance, priznao je Haradinaj u predgovoru svoje knjige "Priče o ratu i slobodi"
Poslanik Alijanse za budućnost Kosova Daut Haradinaj kazao je da je njegov brat i doskorašnji predsednik partije Ramuš Haradinaj u igri kao potencijalni kandidat za predsednika privremenih institucija u Prištini.
"Bez političkog dogovora, svako ko ostane u sali nije pravio političke kalkulacije, već lične", izjavio je Haradinaj, ocenjujući da je svako ko učestvuje u izboru predsednika bez dogovora "prodat".
Poslanik ABK je dodao da za sada ne postoji dogovor sa Demokratskom partijom Kosova niti sa Demokratskim savezom Kosova.
"Nisam od onih koji se obuku i odu u skupštinu zato što je ovaj rekao ovako, a onaj onako – ni po koju cenu. Takav način rada kod mene ne funkcioniše. Ne postoji nikakva rasprava tog tipa, ni sa DSK, ni sa DPK", naglasio je on.
Govoreći o kandidaturi Ramuša Haradinaja, Daut je rekao da je predsednik ABK "ponuđen kao mogućnost" ukoliko postoji želja da se pronađe rešenje.
"Mi smo nastojali da prikupimo potpise, da obezbedimo 30 potpisa za kandidaturu. U toj smo fazi trenutno, nadamo se da ćemo naći razumevanje. Ako postoji većina u Samoopredeljenju, plus zajednice, i izaberu Vjosu, mi nemamo problem s tim", izjavio je Haradinaj.
Podsetimo, Alijansa za budućnost Kosova (ABK) raspisala je unutarstranačke izbore, a Ramuš Haradinaj je obavestio da se povlači sa čela stranke i da se neće više kandidovati za partijskog predsednika.
On je rekao da je na toj funkciji od 2000. godine i da je došlo vreme da se povuče sa te pozicije, ali i da je na njegovu odluku uticao loš izborni rezultat.
Na pitanje novinara da li je kandidat za predsednika tzv. Kosova, odgovorio je odrično. Nedavno je boravio i u SAD, gde je učestvovao na Molitvenom doručku.
Kao potencijalni kandidati pominjali su se sin i bratanac Adema Jašarija Ljuljzim i Bekim Jašari.
Terorista sa najdužim stažom u politici
Ramuš Haradinaj je pred Tribunalom u Hagu dva puta oslobođen optužbi za ratne zločine na KiM.
Bio je optužen za progon, nehumana dela, uništavanje imovine, silovanja, deportaciju i ubijanje srpskog i drugog nealbanskog stanovništva u operativnoj zoni Dukađin bivše tzv. OVK, kojoj su pripadali Peć, Dečan i Đakovica i delovi opština Istok i Klina. Haradinaj je bio zapovednik tzv. OVK u "operativnoj zoni Dukađin".
On i njegovi saradnici bili su optuženi za ubistva, mučenje i okrutno postupanje prema zatvorenicima u improvizovanim logorima tzv. OVK.
"Likvidirao sam srpske policajce, ubijao srpske civile, uklanjao neposlušne Albance", priznao je Haradinaj u predgovoru svoje knjige "Priče o ratu i slobodi".
Nekadašnji javni tužilac za ratne zločine Vladimir Vukčević izneo je podatak je da je u procesu "Haradinaj" i "Ljimaj" ubijeno ili zastrašeno više od 40 svedoka, a prema podacima srpskog tužilaštva za ratne zločine, ubistva svedoka, uključujući i one koji su imali zaštitu tribunala, počela su još 1999. godine. Tribunal je odbacio te tvrdnje.
Većina potencijalnih svedoka protiv Haradinaja ubijena je još pre 2005. godine, pisala je beogradska "Politika".
Haradinaj je dva puta obavljao funkciju predsednika vlade lažne države.
Mandat Vjose Osmani ističe u aprilu, a njen naslednik mora da bude izabran najkasnije do marta.
Predsednik lažne države Kosovo bira se u skupštini, a da bi bio izabran za predsednika, kandidatu je potrebno najmanje 80 glasova poslanika, od ukupno 120, u prvom krugu.
Ako ih ne obezbedi ni u prvom ni u drugom krugu, u trećem krugu mu je dovoljno najmanje 61 glas, što će reći prosta većina. Ukoliko ne bude izabran ni u trećem krugu, skupština se raspušta i raspisuju se vanredni izbori.
Live
