Vašington zapretio Evropi: "Kupuj domaće" vodi ka odmazdi

Administracija predsednika SAD Donalda Trampa otvoreno je zapretila zemljama EU odmazdom ukoliko Brisel, u procesu ubrzanog naoružavanja, odluči da sistematski favorizuje domaće proizvođače oružja i američkim kompanijama ograniči pristup evropskom tržištu.

U zvaničnom podnesku Evropskoj komisiji, piše "Politiko", američko Ministarstvo odbrane jasno je poručilo da će svaki pokušaj uvođenja snažne klauzule "kupuj evropsko" izazvati recipročan odgovor Vašingtona, uključujući i zatvaranje američkog tržišta za evropske odbrambene firme.

"SAD se snažno protive bilo kakvim izmenama koje bi ograničile sposobnost američke industrije da učestvuje u nacionalnim nabavkama odbrane država članica EU", navodi se u dokumentu, koji je dostavljen u okviru konsultacija o izmeni Direktive o nabavci iz 2009. godine.

Rute poručio EU: Bez američkog oružja Ukrajina ne može da prezimi

Američka administracija ocenjuje da bi "protekcionističke i isključujuće politike" bile posebno problematične u trenutku kada evropske odbrambene kompanije i dalje ostvaruju značajne profite na američkom tržištu. Upozoravaju i da bi takav potez bio "pogrešan pravac" koji bi narušio postojeći balans u transatlantskim odnosima.

Paradoks američke politike

Poruke iz Vašingtona osvetljavaju duboki paradoks Trampove politike prema Evropi: dok SAD godinama zahtevaju od evropskih saveznika da preuzmu veći deo tereta sopstvene odbrane, istovremeno ne žele da taj proces ugrozi interese američke vojne industrije.

Američki zvaničnici su već ranije, iza zatvorenih vrata, kritikovali evropske članice NATO-a zbog davanja prednosti sopstvenim proizvođačima. Stejt department je, zajedno sa Pentagonom, potpisao dokument kojim se EU upozorava da bi favorizovanje domaće industrije moglo da oslabi NATO i ugrozi interoperabilnost saveza.

Poslednjih godina Evropska komisija nastoji da poveća udeo evropskog naoružanja u arsenalima država članica, posebno u kontekstu potencijalnog sukoba sa Rusijom koji se Briselu sve češće priviđa. Decenijama je kontinent bio snažno oslonjen na američku vojnu opremu: od borbenih aviona F-35 do sistema HIMARS i protivvazdušne odbrane "patriot". Danas gotovo dve trećine uvoznog naoružanja u EU dolazi iz SAD.

EU već primenjuje politiku evropske preferencije u pojedinim programima, poput fonda SAFE vrednog 150 milijardi evra i u okviru kreditne linije od 90 milijardi evra za kupovinu oružja namenjenog Ukrajini. U tim slučajevima, evropski novac može se koristiti samo ako je najmanje 65 odsto vrednosti opreme proizvedeno u Evropi.

Pentagon poručuje da će, ako EU zakonski bude favorizovao sopstvenu vojnu industriju, SAD da ukine izuzetke i zatvoriti američko tržište za evropske proizvođače oružja. To bi u praksi značilo da bi evropske kompanije mogle da izgube pristup unosnim ugovorima Pentagona.

Kako je Bezbednosna konferencija postala platforma za promociju nuklearnog naoružavanja Evrope

Oko 19 država članica EU trenutno ima sporazume sa SAD koji njihovim firmama omogućavaju učešće u određenim američkim vojnim nabavkama. Vašington sada poručuje da bi svaki budući izuzetak bio odobravan pojedinačno i isključivo kada to zahteva NATO interoperabilnost.

Tako će predstojeća izmena Direktive o nabavci, koja se očekuje u trećem kvartalu godine, postati test koliko su evropske države zaista spremne da idu u pravcu strateške autonomije. Istovremeno, otkriće i granice američke spremnosti da Evropi prepusti veću ulogu u sopstvenoj odbrani, odnosno gde je ta linija koja ne ugrožava američke kompanije.