Sporazum dug šest decenija koji reguliše muslimanske i jevrejske molitve na najosetljivijem svetom mestu u Jerusalimu "raspao se pod pritiskom jevrejskih ekstremista koje podržava izraelska vlada", upozoravaju stručnjaci.
Niz hapšenja muslimanskog osoblja zaduženog za staranje o kompleksu, zabrane pristupa za stotine muslimana i pojačani upadi radikalnih jevrejskih grupa kulminirali su ove nedelje hapšenjem imama džamije Al Aksa i upadom izraelske policije tokom večernje molitve prve noći Ramazana.
Postupci jerusalimske policije i unutrašnje bezbednosne službe Šin Bet, koje su sada pod vođstvom krajnje desnice, predstavljaju raskid sa statusom kvo koji datira iz perioda nakon rata 1967. godine.
Taj dogovor predviđa da je samo muslimanima dozvoljeno da se mole u svetom kompleksu oko džamije, poznatom muslimanima kao El Haram el-Šarif, koji obuhvata i svetilište Kupolu na steni iz sedmog veka.
Za Jevreje je to Brdo hrama, mesto prvog hrama iz 10. veka pre nove ere i drugog hrama, koji su Rimljani razrušili 70. godine nove ere.
Promene statusa kvo su istorijski pokazale potencijal da izazovu nemire i sukobe u Jerusalimu i na okupiranim palestinskim teritorijama, sa odjekom širom sveta.
Poseta tadašnjeg izraelskog opozicionog lidera Arijela Šarona 2000. godine pokrenula je drugu palestinsku intifadu, koja je trajala pet godina, a Hamas je svoj napad na Izrael u oktobru 2023, u kojem je ubijeno 1.200 Izraelaca i koji je pokrenuo rat u Gazi, nazvao "Potop Al Akse", tvrdeći da je izazvan izraelskim kršenjima u jerusalimskoj džamiji.
"Al Aksa je okidač", rekao je Danijel Sajdeman, jerusalimski advokat koji je redovno savetovao izraelske, palestinske i strane vlade o pravnim i istorijskim pitanjima u gradu.
"Obično je reč o istoj stvari – stvarnoj ili uočenoj pretnji integritetu svetog prostora. I upravo tome svedočimo. Provokacija je često bilo tokom Ramazana, ali sada su stvari eksponencijalno osetljivije. Zapadna obala je bure baruta", dodao je.
Tenzije oko džamije Al Aksa postepeno su rasle kako su krajnje desničarski Izraelci preuzimali ključne bezbednosne pozicije.
Ministar nacionalne bezbednosti Itamar Ben-Gvir – koji je pre stupanja na dužnost imao osam krivičnih presuda, uključujući podršku terorističkoj organizaciji i podsticanje rasizma – izjavio je da želi da podigne izraelsku zastavu u kompleksu i izgradi sinagogu na tom mestu.
Ben-Gvir je tokom protekle godine više puta davao zapaljive izjave prilikom poseta Al Aksi i podržao niz jednostranih promena statusa kvo, omogućavajući Jevrejima da se mole i pevaju u kompleksu.
U januaru je na mesto načelnika jerusalimske policije postavio ideološkog saveznika, general-majora Avšaloma Peleda, a uz navodnu podršku premijera Benjamina Netanjahua dozvolio je Jevrejima da unose štampane molitvene listove na to mesto, što predstavlja sve očiglednija kršenja dogovora.
"Status kvo se raspao jer se molitve održavaju svakodnevno", rekao je Sajdeman.
"U prošlosti je policija bila veoma stroga u sprečavanju bilo kakve provokacije… ali ove mere su demonstracija poruke: 'Mi ovde kontrolišemo situaciju, naviknite se ili se sklonite.'"
Tokom prve nedelje Ramazana, policija je produžila jutarnje sate poseta za Jevreje i turiste sa tri na pet sati, u još jednoj jednostranoj promeni statusa kvo.
U ponedeljak je imam Al Akse, šeik Mohamed el-Abasi, priveden u dvorištu džamije, prema navodima palestinske novinske agencije Vafa, a snimci na društvenim mrežama prikazali su novi upad policije u kompleks u utorak uveče tokom prve noćne molitve Ramazana.
U sredu ujutru, oko 400 doseljenika ušlo je u kompleks i, prema svedočenjima, pevalo, igralo i glasno se molilo.