Svet
NATO ubrzava logistiku na istočnom krilu: "Vojni Šengen" od Pirineja do Sankt Peterburga
Centralna uloga u toj arhitekturi pripada Poljskoj, koja ima najveću vojsku u Evropskoj uniji i treću po veličini u NATO-u
NATO ubrzano gradi infrastrukturu za slobodno i brzo kretanje trupa širom Evrope, a krajnji cilj tog procesa je formiranje jedinstvene zone "vojnog Šengena" koja bi se prostirala od Pirineja do prilaza Sankt Peterburgu, piše "Zirohedž".
Baltičke države su krajem januara potpisale izjavu o namerama za uspostavljanje sopstvenog "vojnog Šengena", nadovezujući se na već postojeći sporazum Holandije, Nemačke i Poljske iz januara 2024. godine, koji ima za cilj da ubrza prebacivanje vojske i vojne opreme. Belgija i Francuska planiraju da se pridruže tom aranžmanu, čime bi, prema procenama njegovih članica, vreme prebacivanja snaga sa Atlantika na istočno krilo NATO-a bilo skraćeno sa sadašnjih 45 dana na svega tri do pet dana.
"Nakon modernizacije infrastrukture i pravne koordinacije, ova dva 'vojna Šengena' trebalo bi da se spoje u neprekidnu zonu slobodnog vojnog kretanja između Pirineja i prilaza Sankt Peterburgu", navodi "Zirohedž", uz napomenu da je reč o procesu koji je još daleko od završetka, naročito u baltičkom delu.
Poljska je nedavno otvorila deo autoputa "Via Baltika" prema Litvaniji, dok je železnička pruga "Rejl Baltika" ka Letoniji i Estoniji i dalje ozbiljno u kašnjenju, pa je trend je, prema oceni portala, jasan: NATO sistematski optimizuje vojnu logistiku na istočnom krilu.
U tom kontekstu, podsećaju da baltičke države i Poljska paralelno grade tzv. "liniju odbrane EU", koja objedinjuje baltičku "Odbrambenu liniju" i poljski projekat "Istočni štit". Taj sistem, koji uključuje i protivpešadijske mine, portal opisuje kao de fakto novu Gvozdenu zavesu između NATO-a i Rusije.
Centralna uloga u toj arhitekturi pripada Poljskoj, koja ima najveću vojsku u Evropskoj uniji i treću po veličini u NATO-u. Varšava planira da broj vojnika poveća sa 215.000 na 300.000 do 2030. godine, a do 2039. na pola miliona od kojih bi 200.000 bili rezervisti. "Via Baltika" i "Rejl Baltika", kao okosnice poljski vođene Inicijative tri mora, trebalo bi da omoguće brzo prebacivanje snaga ka granicama Letonije i Estonije sa Rusijom u slučaju krize.
Prema oceni "Zirohedža", ovakva logistička infrastruktura dramatično menja prirodu mogućih incidenata. Da baltičke zemlje nisu ušle u projekat "vojnog Šengena", granični sporovi bi se lakše lokalizovali. Umesto toga, oni sada mogu brzo da eskaliraju, jer bi uključivali brzu intervenciju poljskih snaga, a time i šire uplitanje NATO-a.
Portal dodatno ukazuje i na političku dimenziju procesa: Poljska, praktično, ponovo uspostavlja sferu uticaja nad Baltikom, što ima i duboku istorijsku pozadinu. Nekadašnja Poljsko-litvanska zajednica, kojom je dominirala Varšava, prostirala se sve do juga današnje Estonije i vekovima je kontrolisala delove Letonije, sve do Treće podele 1795. godine.
Live
