Američki predsednik Donald Tramp održaće noćas govor o stanju nacije, godinu i mesec dana po povratku u Belu kuću.
Po nizu pitanja – migracija, ekonomija, carine, spoljna politika – zemlja je duboko polarizovana, a izbori na sredini mandata se približavaju.
Ekonomija
Podaci objavljeni krajem prošle nedelje pokazali su da se godišnji rast BDP-a u poslednjem kvartalu 2025. godine usporio na 1,4 odsto, što je manje od tri procenta koliko su prognozirali mnogi ekonomisti. Usporavanje je delimično pripisano rekordno dugom zatvaranju vlade prošle jeseni, koje je trajalo 43 dana.
Ekonomija je pokazala veću otpornost na Trampovu politiku carina nego što su neki ekonomisti i demokrate upozoravali. Oko 130.000 novih radnih mesta je dodato u januaru, a trgovci na malo izveštavaju o snažnoj potrošnji.
Carine
Trampova karakteristična ekonomska politika, koja ga je dovela do uvođenja izuzetno širokog spektra uvoznih carina na robu iz skoro svake zemlje sveta, sada je u neredu, zahvaljujući prošlonedeljnoj presudi Vrhovnog suda kojom je ona ukinuta.
U tom kontekstu, sud je prošle nedelje zadao razarajući udarac carinskom režimu presudivši da je prekoračio svoja ovlašćenja prema Zakonu o međunarodnim vanrednim ekonomskim ovlašćenjima.
Presuda ostavlja senku neizvesnosti oko Trampove strategije korišćenja carina za podsticanje renesanse američke proizvodnje.
Paradoksalno, Tramp bi zapravo mogao politički da profitira od odbijanja, ne samo zato što se većina birača protivi carinama i veruje da one čine život manje pristupačnim. Taj stav potkrepljuju ekonomske studije koje sugerišu da carine doprinose inflaciji. Njihovo ukidanje bi takođe moglo da oslobodi američke proizvođače od odmazdnih carina iz drugih zemalja.
Migracija
Akcije maskiranih agenata Službe za imigraciju i carine (ICE) i Carinske i granične zaštite na ulicama Mineapolisa i drugih gradova u kojima su dva američka državljanina ubijena izazvale su otpor kod dela birača.
Iako je problem ilegalnih migranata nešto što "žulja" većinu običnih Amerikanaca i onih koji su državljanstvo dobili zvaničnim putem, nasilne akcije i spinovi mejnstrim medija o otimanju dece iz naručja majki, polarizovali su društvo.
Spoljna politika
Trampovo obećanje da će "Amerika (biti) na prvom mestu" i da se povući iz "večnih ratova" na drugim krajevima planete, deluje malo klimavo u trenutku kada se ogromna američka armada kreće ka Iranu.
U radikalnoj promeni tona, čak se navodi da predsednik razmatra veliku vojnu kampanju osmišljenu da dovede do promene režima u Iranu, sveobuhvatnu ambiciju koja podseća na invaziju na Irak 2003. godine pod Džordžom V. Bušom, koju je Tramp više puta kritikovao kao grešku.
Pretnja sukoba sa Teheranom dolazi nešto više od mesec dana nakon što se sličan sukob sa Venecuelom završio tako što je Tramp naredio snagama da otmu predsednika zemlje, Nikolasa Madura – koga je administracija nazvala "narkoteroristom".
U prvim nedeljama godine, Tramp je takođe podstakao tenzije sa NATO-om zahtevajući da Danska – članica Alijanse – ustupi Grenland.
Predsednik se predstavljao kao mirotvorac i otvoreno se zalagao za Nobelovu nagradu za mir, sve vreme tvrdeći da je okončao sedam ili osam ratova.
Prošle nedelje je pokrenuo svoj mnogo hvaljeni Odbor za mir, koji se različito promoviše kao sredstvo za donošenje mira u Gazu, ili ambicioznije, kao alternativa Ujedinjenim nacijama. Ali do sada, tradicionalni evropski saveznici SAD su odbili da se prijave.
Kriminal
Tramp tvrdi da je smanjio ubistva i nasilni kriminal na najniži nivo u poslednjih 125 godina kroz svoju "oštru politiku" koja se manifestuje raspoređivanjem Nacionalne garde u nekoliko gradova kojima upravljaju demokrate, uključujući Vašington.
Uprkos tvrdnjama demokrata da zemlja nikada nije bila bezbednija nego pod Džozefom Bajdenom, podaci Saveta za krivično pravosuđepokazuju da će stopa ubistava 2025. pasti na najniži zabeležen nivo – četiri na 100.000 stanovnika.
Zdravlje
Rast troškova zdravstvene zaštite izazvao je talas nezadovoljstva u SAD. Ankete pokazuju da je više od polovine Amerikanaca izrazilo strah da ove godine neće moći da priušte osnovne zdravstvene usluge.
Uz smanjenja ili ukidanja federalnih programa poput "Medikejda" i "Obamakera", agenda "Učinimo Ameriku ponovo zdravom" (Maha), koju zagovara Robert F. Kenedi Mlađi, ministar zdravlja, doživela je negativne reakcije usred zabrinutosti da su njegove politike potkopale politiku vakcinacije i oslabile infrastrukturu javnog zdravlja kroz smanjenje finansiranja naučnih istraživanja i slabljenje propisa o zaštiti životne sredine namenjenih borbi protiv zagađenja.