Rasprava o svrsishodnosti obaveznog vojnog roka u Nemačkoj se vodi od suspenzije obaveze 2011. godine, ali je situacija u Ukrajini sada intenzivirala debatu, piše "Špigl".
U intervjuu za "Zidojče cajtung", nemački ministar odbrane Boris Pistorijus rekao je da je suspenzija vojne obaveze 2011. bila greška i ocenio da bi sa novonastalom "pretnjom" trebalo vratiti obavezni vojni rok.
Stranka slobodnih demokrata (FDP) je takođe za ponovno uvođenje obaveznog vojnog roka a, kako je rekla predsednica odbora za odbranu FDP Mari-Agnes Štrak-Cimerman, debata o ovom pitanju je, "posebno iz društveno-političkih razloga" legitimna.
"Špigl" podseća da se o ponovnom uvođenju vojne obaveze više puta govorilo u vreme mira. Međutim, često su opozicioni političari bili ti koji su to pitanje stavljali na dnevni red.
To što članovi vlade sada koketiraju sa ovim pitanjem očigledno ima veze sa sukobom u istočnoj Evropi, navodi list. Od početka ruspe vojne operacije u Ukrajini, bezbednosna i odbrambena politika bila je jedno od ključnih pitanja u Nemačkoj.
Pogotovo što je Bundesver u delimično zapuštenom stanju, piše "Špigl" i dodaje da se o regrutaciji ne govori samo u Nemačkoj.
Letonija je otišla korak dalje i najavila da će ponovo uvesti vojni rok. Ova baltička članica EU je 2007. godine pretvorila svoje oružane snage u profesionalnu vojsku i suspendovala regrutaciju. Poljska je, s druge strane, zauzela drugačiji pristup i uvela takozvano dobrovoljno služenje vojnog roka.
Regruti najveći problemi
Prema zakonu, ponovno uvođenje vojne obaveze je dozvoljeno, naročito u slučaju "napetosti ili odbrane", rekla je Štrak-Cimerman.
Problem je što ranije Bundesveru nije bilo potrebno toliko novih regruta, niti su mogli da obuče sve. Uz to, vojna obaveza je do sada važila samo za muškarce, što, kaže Štrak-Cimerman, sada nije prihvatljivo.
Proširivanje vojnog roka na žene značilo bi i logističke probleme u vidu preuređivanja baraka. Sve zajedno ne bi bilo samo pitanje vremena, već i pitanje troškova koje ona procenjuje na "dvocifrene milijarde".
Šta kaže vojska?
Sa druge strane, generalni inspektor Bundesvera, Eberhard Zorn se izjasnio protiv regrutacije.
Oružanim snagama je potrebno "dobro obučeno, a u nekim slučajevima čak i visoko specijalizovano osoblje" da bi se odbranile od, na primer, sajber napada. To nije moguće sa regrutima.
To, piše "Špigl" znači da regrutacija, kakvu poznajemo, u sadašnjoj situaciji nije neophodna a ni, realno, moguća.
Za vojnu službu, Bundesver bi morao da obnovi celu strukturu. Počevši od rezervista koji su raspušteni. U poslednjim godinama regrutacije, Bundesver je još uvek mogao da prihvati i obuči 30.000 regruta godišnje. Ovaj broj se trenutno procenjuje na samo 10.000 godišnje. S obzirom na 700.000 muškaraca i žena koji svake godine navrše 18 godina i koji bi morali da služe vojsku, samo delić njih bi mogao da prođe obuku ako se to od njih traži, navodi list.