Bliski istok, drugi dan rata: SAD gađale više od 1.000 ciljeva, Iran sproveo devet talasa napada

Zemlje Persijskog zaliva prete da će odgovoriti Iranu u okviru zajedničkog sistema bezbednosti.

"Iako su zemlje Saveta više puta uveravale Iran da njihove teritorije neće biti korišćene kao polazište za napad na Islamsku Republiku, Teheran i dalje izvodi udare na države Persijskog zaliva i gađa objekte civilne infrastrukture. Ova agresija je neopravdana i mora odmah biti obustavljena radi obnove mira i bezbednosti u regionu", navodi se u deklaraciji usvojenoj od strane ministara nakon vanrednog zasedanja Saveta za saradnju arapskih država Persijskog zaliva.

Ranije su iranske vlasti saopštile da ne ciljaju zemlje regiona, već isključivo američke vojne baze koje su stacionirane na njihovoj teritoriji.

Sedam iranskih vojnih komandanata ubijeno je u vazdušnim napadima, objavila je iranska novinska agencija Tasnim.

Spisak imena ubijenih iranskih komandanata uključuje general-majora Šahida Mohameda Širazija koji je bio šef Kancelarije vrhovnog komandanta iranskih oružanih snaga.

Takođe se tvrdi da je general Šahid Saleh Asadi, koji je bio zamenik komandanta za obaveštajne poslove Generalštaba oružanih snaga Irana, ubijen u napadima, prenela je "Al Džazira".

Potpuno zatvaranje Ormuskog moreuza moglo bi umnogome da poremeti svetsku ekonomiju, posebno tržište nafte, koje je već poprilično uzdrmano izraelsko-američkim napadima na Iran.

Ormuski moreuz je jedna od najvažnijih svetskih arterija za globalnu trgovinu. Kroz njega prolazi oko 20 odsto globalnih zaliha nafte i oko 20 odsto tankera za naftu.

Izveštaj američke Energetske informacione administracije iz 2025. godine navodi da "postoji veoma malo alternativnih opcija za izvlačenje nafte ako se moreuz zatvori", dodajući da je protok nafte kroz moreuz u proseku oko 20 miliona barela dnevno.

Do kraja jučerašnjeg dana, ukupni saobraćaj u moreuzu smanjen za oko 75% u odnosu na dan ranije.

A kako bi sve to moglo da utiče i na Srbiju, pročitajte u našoj analizi.

Ubistvo ajatolaha Alija Hamneija moglo bi da bude prekretnica u ratu između Irana sa jedne i SAD i Izraela sa druge strane, dok bi pravi uzrok napada mogao da se posmatra mnogo istočnije – u Kini, najvećem uvozniku iranske nafte.

U tome su saglasni gosti emisije "Dan uveče" na RT Balkan – Borislav Korkodelović, novinar i spoljnopolitički analitičar i politikolog Nikola Perišić.

Opširnije o celoj emisiji pročitajte OVDE.

Predsednik SAD Donald Tramp izneo je mogući vremenski okvir za sukob sa Iranom, nagovestivši da bi mogao da potraje nekoliko nedelja.

"To je oduvek bio proces od četiri nedelje", rekao je Tramp u kratkom telefonskom razgovoru za "Dejli mejl".

"Procenili smo da će trajati oko četiri nedelje. Koliko god da je snažna, to je velika zemlja, biće potrebne četiri nedelje – ili manje", objasnio je predsednik SAD.

Njegove izjave predstavljaju do sada najjasniju naznaku koliko administracija očekuje da bi vojna kampanja mogla da traje.

Tramp je takođe nagovestio da bi uskoro mogao da održi novo obraćanje javnosti dok se vojne operacije u Iranu budu odvijale.

Portarolka Bele kuće Kerolajn Levit potvrdila je da je Tramp razgovarao sa liderima na Bliskom istoku.

"Predsednik Tramp je razgovarao sa liderima Izraela, Bahreina i Ujedinjenih Arapskih Emirata", napisala je Levit na društvenoj mreži Iks.

Tramp se od petka nalazi u svojoj rezidenciji Mar-a-Lago na Floridi, ali bi kasnije danas trebalo da se vrati u Belu kuću, navodi Si-En-En.

Američki nosač aviona "Abraham Linkoln" bio je prinuđen da napusti svoj položaj i uputi se ka Indijskom okeanu nakon iranskog udara, saopštila je pres-služba Iranske revolucionarne garde.

"Nakon napada, ovaj brod se uputio ka Indijskom okeanu sa mesta gde je izvršavao svoju misiju", prenela je iranska državna radio-televizija IRIB, pozivajući se na saopštenje pres-službe.

Iranska revolucionarna garda ranije tokom dana saopštila je da je sa četiri balističke rakete pogodila drugi po veličini nosač aviona u američkoj mornarici.

IRGC: Gonimo američku mornaricu, "Abraham Linkoln" napustio položaj nakon našeg udara

Međutim, Centralna komanda Vojske SAD demantovala je te navode, ističući da rakete nisu ni stigle do broda.

Iranska vojska izvela je napad raketama i bespilotnim letelicama i na tanker za snabdevanje gorivom koji je deo američke grupe nosača aviona, navodi se u saopštenju pres-službe.

"Tanker za snabdevanje gorivom američke grupe nosača aviona napadnut je bespilotnim letelicama i raketnim sistemima na 700 kilometara od luke Čabahar (jugoistok Irana), usled čega je onesposobljen", prenela je iranska državna radio-televizija.

Navodi se da IRCG nastavlja da prati kretanje i goni američku mornaricu u Omanskom zalivu i Indijskom okeanu.

Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen pozvala je na promenu režima u Iranu i na "kredibilnu tranziciju" koja bi bila izraz "demokratskih aspiracija hrabrog naroda Irana".

Ona je pozvala Iran da odbaci svoj autoritarni islamistički ustav i da načini uverljivu tranziciju ka demokratiji posle smrti vrhovnog vođe Alija Hamneija, preneo je "Politiko".

Kako se navodi, njen poziv da se okonča diktatura u Islamskoj republici signalizira zaoštravanje stava prema vladajućim verskim ličnostima u Teheranu. Fon der Lajen je u subotu pozvala sve strane u ratu oko Irana da pokažu maksimalnu uzdržanost i da u potpunosti poštuju međunarodno pravo.

Iranski "jastrebovi" dugo kritikuju EU zbog zauzimanja mekog stava prema Teheranu i zbog angažovanja u diplomatiji, posebno oko teheranskog nuklearnog programa, dok klerikalni režim čini flagrantna kršenja ljudskih prava, navodi "Politiko".

"Hitno je potrebna verodostojna tranzicija u Iranu", objavila je Fon der Lajen na mreži Iks nakon razgovora sa katarskim šeikom Tamimom bin Hamadom Al-Tanijem.

Ona je dodala da to mora da znači obustavljanje iranskog vojnog nuklearnog i balističkog raketnog programa i kraj destabilizujućih akcija u vazduhu, kopnu i na moru.

"Pre svega, to mora da odražava i podržava demokratske težnje hrabrog naroda Irana", poručila je predsednika EK.

Katar je izložen jakim napadima Irana, u znak osvete zbog američko-izraelskog napada na njegovu teritoriju, pokrenutog u subotu, sa ciljem uništavanja njegovih nuklearnih postrojenja i kapaciteta balističkih raketa, pored rušenja islamističkog režima.

"Dok su region zahvatila duboka previranja, Katar može da računa na snažnu evropsku solidarnost", rekla je Fon der Lajen.

Ona je nazvala iranske napade na Katar "bezobzirnim i nasumičnim".

U dosadašnjim napadima pogođeno je više od hiljadu iranskih ciljeva, saopštila je američka Centralna komanda. 

Na spisku pogođenih ciljeva su komandni i kontrolni centri, položaji sa balističkim raketama, brodovi iranske mornarice, kao i podmornice i sredstva za vojnu komunikaciju, preneo je Skaj njuz.

Najnoviji podaci o broju pogođenih ciljeva objavljeni su nakon što je izraelska vojska iznela nove podatke o svojim udarima na Iran. U objavi na društvenim mrežama, Centralna komanda je takođe navela da iranski režim "aktivno gađa civile u svojim osvetničkim udarima".

Predsednik SAD Donald Tramp izjavio je, nakon pogibije trojice američkih vojnika, da Vašington računa na gubitke.

"Očekujemo žrtve u ovakvim operacijama. Imamo troje (poginulih), ali očekujemo još žrtava. Ipak, na kraju će ovo biti odličan dogovor za ceo svet", izjavio je Tramp u intervjuu za televiziju En-Bi-Si.

Centralna komanda Oružanih snaga SAD ranije je saopštila da su trojica američkih vojnika poginula, a petorica ranjena tokom operacije protiv Irana. Komanda nije iznela detalje o mestu na kojem su vojnici stradali.

Francuska, Nemačka i Velika Britanija izrazile su spremnost da zaštite svoje interese čak i preduzimanjem odbrambenih mera protiv iranskih raketa i dronova.

"Pozivamo Iran da odmah obustavi ove nepromišljene napade. Preduzećemo korake radi zaštite naših interesa i interesa naših saveznika u regionu. To može uključivati preduzimanje proporcionalnih odbrambenih mera vojne prirode, usmerenih na uništavanje sposobnosti Irana da lansira rakete i bespilotne letelice na mestima njihovog poletanja", navodi se u saopštenju čiji je tekst objavila nemačka vlada.

Ističu i da su se Berlin, Pariz i London dogovorili da, zajedno sa SAD i saveznicima u regionu, koordinišu svoje aktivnosti.