Ko je bio ubijeni ajatolah Ali Hamnei i kako će biti izabran njegov nasledik?

Vrhovni vođa Irana Ali Hamnei (86) ubijen je u masovnom vazdušnom udaru SAD i Izraela na Teheran. Time je okončana tridesetsedmogodišnja epoha njegove apsolutne vlasti u kojoj je bio najmoćniji čovek Islamske republike i konačna instanca svih ključnih odluka države.

Vladao je nacijom od 90 miliona ljudi i civilizacijom starom 2.500 godina.

Vrhovni vođa Islamske revolucije Irana poginuo je na svom radnom mestu u rezidenciji vođe, potvrdila je iranska vlada.

Kako se navodi, "u trenutku mučeništva, obavljao je svoje dužnosti i bio je na radnom mestu (u svojoj kancelariji), a ovaj kukavički napad dogodio se u ranim nedeljnim jutarnjim satima".

Kako su javili iranski državni mediji, u izraelsko-američkim napadima ubijena je i Hamenijeva ćerka, kao i snaja, zet i unuče.

Hamnei je bio vrhovni vođa Irana. Rođen je 17. jula 1939. u Mešhedu.

Kao mladi student u Komu, centru teologije, Hamnei je upijao tradicije šiitskog islama i radikalno novo razmišljanje novog lidera konzervativne opozicije, ajatolaha Homeinija. 

Hamnei se pridružio verskom opozicionom pokretu ajatolaha Homeinija 1962. godine, piše Bi-Bi-Si.

Mere predostrožnosti: Hamnei imenovao četiri nivoa nasleđivanja u slučaju atentata

Deset godina nakon Islamske revolucije, postao je vrhovni vođa, a prethodno je obavljao funkciju predsednika Irana od 1981. do 1989. godine.

Pošto je u avgustu 1981. ubijen tadašnji predsednik Muhamed Ali Radžai, svega 28 dana po stupanju na dužnost, Hamnei je u oktobru iste godine izabran za naslednika sa skoro 97 odsto glasova, postajući prvi sveštenik na predsedničkoj funkciji u istoriji Irana. 

Uloga Hamneija u Islamskoj revoluciji

Hamnei je bio glasni protivnik šaha Irana - Mohameda Reze Pahlavija (oca bivšeg prestolonaslednika Reze Pahlavija), tokom 1960-tih i 1970-tih. Postao je blizak saradnik ajatolaha Homeinija i pomogao je u širenju njegovih učenja kroz propovedi, spise i tajne pokrete.

Nakon Islamske revolucije 1979. godine, Ali Hamnei je postao zamenik ministra odbrane i pomogao je u organizovanju Korpusa garde islamske revolucije (IRGC).

Kada je reč o spoljnim pitanjima, Hamnei je zauzimao tvrdokorne stavove.

Antiamerikanizam je, u Hamneijevom narativu, temeljni element identiteta Islamske Republike. Više puta naglašavao da slogan "Smrt Americi" ne znači smrt američkom narodu, već američkoj politici, ali je kasnije tvrdio da to "nije samo slogan, već politika", podseća RTS.

Više puta pozivao na ukidanje Države Izrael - javno dovodeći u pitanje da li se Holokaust dogodio.

Dok su se predsednici menjali na izborima (njih sedam), Hamnei je zadržao kontrolu nad vojskom, sudstvom i važnim strateškim odlukama.

Hamnei se zalagao za "ekonomiju otpora", koja omogućava Iranu da se osloni na sopstvene snage i da ne zavisi od stranih tržišta. 

Nuklearni program

Godine 2015. Iran je sa svetskim silama potpisao nuklearni sporazum (JCPOA), uz saglasnost Hamneija, tokom mandata predsednika Hasana Rohanija. Sporazum je predviđao ublažavanje sankcija u zamenu za ograničavanje obogaćivanja uranijuma.

Međutim, Tramp je 2018. jednostrano povukao SAD iz sporazuma i obnovio oštre sankcije i tada su tenzije porasle.

Krajem juna 2019. godine, nove američke sankcije su uvedene samom Hamneiju, kao i njegovoj kancelariji, kako bi se blokirao pristup Irana međunarodnom finansijskom sistemu. 

Izbor reformističkog predsednika Masuda Pezeškijana 2024. godine, doneo je nadu u oživljavanje iranske ekonomije i reintegraciju Islamske Republike u međunarodnu zajednicu.

Razgovori SAD i Irana održani su 2025, ali nade u postizanje detanta sa Zapadom su uništene napadom Izraela na Iran usred tih razgovora.

Osam meseci kasnije, Iran i SAD su započeli još jednu rundu indirektnih pregovora, uz posredovanje Omana.

Iranski predsednik Pezeškijan, uoči treće runde nuklearnih pregovora sa Sjedinjenim Američkim Državama, koje su stalno optuživale Iran da traži sposobnosti za izradu nuklearnog oružja, ponovio je zvanični stav zemlje o nuklearnom oružju, ističući da je iranski vrhovni vođa, ajatolah Ali Hamnei, zabranio razvoj oružja za masovno uništenje, što "jasno znači" da Teheran neće razvijati nuklearno oružje, prenosi Rojters.

Hamnei, koji ima poslednju reč u vezi sa iranskim nuklearnim programom, izdao je fatvu, odnosno verski dekret, početkom 2000.tih koja zabranjuje razvoj nuklearnog naoružanja, podseća Si-En-En.

Tramp: SAD izgubile strpljenje u pregovorima sa Iranom pa smo pokrenuli "velike borbene operacije"

Uprkos razgovorima sa Teheranom, Trampova administracija je započela najveće američko vojno gomilanje na Bliskom istoku u više od dve decenije. Tramp je poslao pomešane signale, rekavši da pregovori dobro idu, dok je zagovarao promenu režima u Iranu.

Izazovi

Njegova vladavina suočila se sa višestrukim ispitima. Godine 2009, izbili su masovni protesti zbog navodne izborne prevare. Godine 2022, izbile su demonstracije zbog prava žena, a ozbiljan izazov pojavio se krajem decembra 2025. godine, kada su ekonomski problemi prerasli u nemire širom zemlje, a neki demonstranti su otvoreno zahtevali svrgavanje Islamske Republike, podseća Si-En-Bi-Si.

Retko je putovao u inostranstvo i živeo je povučeno u kompleksu u centru Teherana. U junu 2025, u jeku izraelsko-američkih napada na Iran, obećao je da se neće predati. Tada je upozorio da bi eventualni rat prerastao u "regionalni sukob".

Bio u poseti Jugoslaviji 1989.

Hamnei je kao predsednik Irana boravio u zvaničnoj poseti Jugoslaviji. Uz najviše državne počasti, dočekao ga je bivši predsednik Predsedništva SFRJ Raif Dizdarević.

On se 2009, skoro 21 godinu kasnije, u jednoj objavi osvrnuo na ovu posetu. Naveo je da je bio dočekan toplo i sa velikim poštovanjem, ali da uprkos tome što je Jugoslavija bila nesvrstana, ni usled njegovog velikog insistiranja nije htela da Islamskoj republici Iran proda konvencionalno oružje, poput pušaka i tenkova.

Kako će biti izabran njegov naslednik?

Prema ustavu, Hamneijevog naslednika mora da izabere isto telo koje je izabralo njega: Skupština eksperata verskih pravnika.

Ovo je telo od 88 sveštenika koje, na papiru, narod bira jednom u osam godina, ali u stvarnosti samo sveštenici najlojalniji Islamskoj Republici imaju pravo da se kandiduju za to, piše Bi-Bi-Si.

Ustav kaže da ovi sveštenici moraju da izaberu novog vrhovnog vođu što je pre moguće - ali brzo okupljanje svih, dok je Iran pod napadom Sjedinjenih Država i Izraela, može biti teško iz bezbednosnih razloga.

U međuvremenu, predsednik, šef pravosuđa i sveštenik član moćnog Saveta čuvara obično preuzimaju odgovornosti vođe, navodi britanski medij.

Kada je Homeini umro u junu 1989. godine, Skupština eksperata verskih pravnika izabrala je Alija Hamneija za novog vrhovnog vođu, promenivši ustav kako bi mu omogućila da preuzme vlast jer nije dostigao potrebni rang među šiitskim sveštenicima.

Hamnei je za vrhovnog vođu izabran sa 60 glasova, od mogućih 64.