Beograd - poslednja evropska stanica ajatolaha Hamneija

Beograd je u februaru 1989. godine zaista ličio na svet više nego bilo koji drugi grad. Ne na geografsku tačku, već na ideju. Na mesto gde se razgovara, gde se sukobi završavaju rečenicama, a istorija još nije bila sasvim uverena da će krenuti unazad.

U toj atmosferi, pod zastavama Pokreta nesvrstanih, jugoslovenska prestonica dočekala je tadašnjeg predsednika Islamske Republike Iran - Sajeda Alija Hamneija.

Svet se tada već raspadao po šavovima. Hladni rat je bio na izmaku, Berlinski zid je pucao, a Jugoslavija i Iran, svaka na svoj način, pokušavale su da zadrže poziciju između blokova, van tutorstva velikih sila. Beograd je u tom trenutku bio više od glavnog grada: bio je govornica jedne ideje koja je verovala da nezavisnost nije anahronizam.

Naš izbor

Svetu nisu potrebne podele: Zašto je važan Pokret nesvrstanih

Iz te posete ostala je zapamćena jedna rečenica.

"Strela je odapeta. Veoma je brižljivo nanišanjena i na putu je ka cilju", rekao je Hamnei na konferenciji za novinare u Dvoru na Dedinju, govoreći o britanskom piscu Salmanu Ruždiju i romanu "Satanski stihovi", koji je godinu dana ranije zabranjen u Iranu.

Kako podseća RTS, Hamnei je tokom boravka u Beogradu izrazio i uverenje da će se u Persijskom zalivu "uspostaviti pravedan i trajan mir". Ta izjava stigla je svega nekoliko meseci nakon okončanja osmogodišnjeg iransko-iračkog rata, sukoba koji je iscrpeo čitav region i ostavio milionske žrtve.

Jugoslavija, kao jedan od osnivača Pokreta nesvrstanih, imala je svoje mesto u naporima da se taj rat okonča. Skoro četiri decenije kasnije, isti region ponovo je u plamenu: Sjedinjene Američke Države i Izrael bombarduju Teheran, a u jednom danu ubijeno je više iranskih visokih zvaničnika - među njima i ajatolah Ali Hamnei.

Svet je i 1989. godine bio u previranju. Ali tada se bar još govorilo jezikom diplomatije. Jugoslavija i Iran su u tim mesecima delili uverenje da postoji prostor izvan diktata sila - prostor u kojem države mogu da razgovaraju kao jednake.

Nekoliko meseci nakon boravka u Beogradu, u junu 1989. godine, Hamnei je izabran za vrhovnog vođu Irana. Ta činjenica dala je njegovoj poseti dodatnu težinu: boravak u jugoslovenskoj prestonici ostao je zabeležen kao njegova poslednja poseta Evropi.

Tokom razgovora sa predsednikom Predsedništva SFRJ Raifom Dizdarevićem, kako je navedeno u zajedničkom saopštenju na koje podseća Javni servis, dijalog je vođen "u srdačnoj atmosferi prijateljstva i uzajamnog razumevanja". Formulacija tipična za nesvrstani svet, ali ne i bez stvarnog sadržaja: govorilo se o ekonomiji, nauci, obrazovanju, kulturi, informisanju. O međunarodnim krizama: od Bliskog istoka do Južne Afrike. I o konvenciji o zabrani hemijskog oružja, temi koja će decenijama kasnije ponovo postati aktuelna.

Jugoslovenska strana pozdravila je iransku odluku da prihvati Rezoluciju 598 Saveta bezbednosti UN i okonča rat sa Irakom, u nadi da će to biti temelj trajnijeg mira.

Poslednji čin posete bio je, simbolično, razgovor sa novinarima. Pitanja su se vratila Ruždiju.

"Mislim da ovaj slučaj nema rešenja. Strela je odapeta. Veoma je brižljivo nanišanjena i na putu je ka cilju. Stoga, arogantni ljudi treba da nauče šta im se može desiti ako vređaju i ponižavaju druge", rekao je Hamnei.

Posle 36 godina: Ruždijevi "Satanski stihovi" ponovo u indijskim knjižarama

Dodao je da "nije potrebno čitati knjigu reč po reč da bi se shvatilo da je reč o uvredama", uz napomenu da Iran ne namerava da izvozi islamsku revoluciju i da islam, u svom izvornom tumačenju, poštuje druge vere.

Ta poruka iz Beograda obišla je svet. "Satanski stihovi" bili su zabranjeni u Iranu već 1988. godine. Hamneijev prethodnik, ajatolah Ruholah Homeini, izdao je fetvu kojom je pozvao na Ruždijevu smrt. Tokom Hamneijeve ere, nagrada za ubistvo pisca je povećana sa 2,8 na 3,3 milona dolara. Decenijama kasnije, 2022. godine, Ruždi je preživeo napad nožem. 

Hamnei je te 1989. godine, osim Beograda, posetio i Kinu i Severnu Koreju. Mesec dana kasnije postao je vrhovni vođa Irana — i od tada nikada više nije napustio zemlju.

Tako je Beograd ostao poslednje evropsko tlo koje je Ali Hamnei video. Grad u kome se još verovalo u razgovor.