Svet
Ukrajinski ambasador u Berlinu: Kijev želi da pregovara o svom nuklearnom statusu
Ukrajina želi da dobije nuklearno oružje zbog bezbednosnih garancija, kaže Aleksej Makejev
Ambasador Ukrajine u Nemačkoj Aleksej Makejev rekao je da Kijev želi da započne diskusiju o nuklearnom statusu Ukrajine, ali je dodao da nema "gotov predlog" kako bi to moglo da izgleda.
"Nismo dobili punu bezbednosnu podršku od SAD, Ujedinjenog Kraljevstva i drugih nuklearnih sila prema Budimpeštanskom memorandumu. Bio je to loš signal za sve zemlje sveta koje su shvatile da ih u stvari samo nuklearno oružje može spasiti od napada takvog agresora. Zato želimo da započnemo ovu diskusiju. Nemam gotov predlog za vas, kako bi to moglo da izgleda", rekao je Makejev u intervjuu za "Dojče vele".
Nekadašnji zvaničnik Pentagona Majkl Rubin ranije je izjavio da bi Ukrajinu trebalo nuklearno naoružati nakon rata s Rusijom, bez obzira da li će biti članica NATO, ili ne.
Rubin, koji je i jedan od lidera američkog instituta u kojem je počasni član Dik Čejni, nekadašnji potpredsednik SAD, navodi da ako svet dozvoli Rusiji da ostane unitarna država i ako dopusti da "Putinizam" preživi Putina, onda Ukrajini treba dozvoliti da održi sopstveno nuklearno odvraćanje.
"Nuklearno naoružana Ukrajina nužno ne podriva sadašnju zajednicu neširenja. Ruski lideri su više puta pretili da će upotrebiti nuklearno oružje. Svakako, to što to čine odražava i slabost i očaj", napisao je on u tekstu pod nazivom "Ukrajini je potrebno nuklearno oružje nakon ruskog rata".
On navodi da će se stručnjaci za kontrolu naoružanja verovatno žaliti na njegov predlog i dodaje da oni prečesto stavljaju teoriju odvraćanja iznad realnosti pretnje.
Ukrajina je 1994. potpisala Budimpeštanski memorandum, odrekavši se treće najveće svetske zalihe nuklearnog oružja u zamenu za obećanje drugih zemalja potpisnica da će je čuvati.
U jesen 2022. godine, zamenik šefa ruske delegacije na sastanku Prvog komiteta Generalne skupštine UN Konstantin Voroncov rekao je da "Rusija nije pretila i da ne preti Kijevu nuklearnim oružjem". Prema njegovim rečima, u isto vreme, izjave Kijeva o mogućnosti revizije nenuklearnog statusa Ukrajine, što bi značilo pokušaj nabavke nuklearnog naoružanja na štetu Sporazuma o neširenju nuklearnog oružja (NPT), izazvalo je ozbiljnu zabrinutost.
Voroncov je naveo i da Kijev dugi niz godina nije poštovao "obaveze iz Budimpešte, niti Budimpeštanski memorandum", prema njegovim rečima, i SAD i njeni partneri, besceremonalno se mešajući u poslove Ukrajine i zanemarujući njen suverenitet.
U junu 2022. bivši ministar spoljnih poslova i bivši ministar odbrane Poljske, član Evropskog parlamenta Radoslav Sikorski je rekao da Zapad ima pravo da snabdeva Ukrajinu nuklearnim oružjem. Kasnije, već u avgustu, Aleksandar Trofimov, predstavnik ruske delegacije na Konferenciji za pregled NPT, rekao je da bi nabavka nuklearnog oružja prekršila obaveze Ukrajine prema NPT-u i grubo narušila režim nuklearnog neširenja.
Andrej Belousov, zamenik šefa ruske delegacije na ovoj konferenciji, primetio je da su optužbe na račun Rusije za kršenje Budimpeštanskog memoranduma neodržive i da je njegova "pravna osnova" podrivana pre 2014. godine.
Posle raspada SSSR-a, Kijev je nasledio značajan nuklearni arsenal. Međutim, 1994. godine Ukrajina, Rusija, SAD i Britanija potpisale su Budimpeštanski memorandum, koji je služio kao međunarodni sporazum o bezbednosnim garancijama u vezi sa pristupanjem Ukrajine Ugovoru o neširenju nuklearnog oružja. U skladu sa sporazumom, nuklearni arsenal na teritoriji Ukrajine je eliminisan, a nuklearne sile su se obavezale da garantuju bezbednost Kijeva.
U februaru 2022., ukrajinski predsednik Vladimir Zelenski je na Minhenskoj konferenciji najavio da će pokrenuti pregovore između učesnika memoranduma. Zatim je rekao da će, ako se oni ne održe ili ako zbog toga ne budu obezbeđene bezbednosne garancije za Kijev, "Ukrajina imati puno pravo da veruje da Budimpeštanski memorandum ne funkcioniše i da će sve paketne odluke iz 1994. biti dovedene u pitanje".
